Просветни гласник

475

У пристуиу на стр. VIII писац, препоручујући своје дело читаодима, веди између осталог: ову нашу отаџбину — разумевајући ту укупно све земље у којима живи српскинарод —, ја сам описао какоми је и коликоми је знање допустило. Из ове књиге — наставља писац —, видећеш читаоче, које је срнска земља и колика је; сазнаћеш њене границе и како јој изгледа море и обала, затим њена новршина, реке и језера, каква јој је клима, биљни и животињски свет; сазнаћеш данашње нолитичке прилике народа нашег у разним крајевима наше отаџбине, његову образованост, начин привреде и т. д. Да видимо, у колико је писац обрадио сва ова питања. Пошто је најпре упознао своје читаоце са положајем, границама, развојем обала и величином српске земље, прелази даље и говори о земљишту, рекама, језерима и морима; за тим о клими, биљном животињском и минералном свету , и у кратко додирује, иза свега овог, и прошлост српског народа. Осим тога, упознаје читаоце са положајем и висинским обликом српске земље, као и утицајем њиховим на историју српског народа, образованост и начин нривреде. Политичка подела долази најзад. Ту је нисац разликовао независне српске државе: краљевину Орбију и кнежевину Црну Гору; за тим српске земље под Аустро-Угарском, или —-каоштостоји у књизи — Аустро-Маџарском, где долази МаркгроФОвина Истрија, краљевина Далмација, краљевина Хрватска и Олавонија, Банат и Бачка; у трећу врсту спадају српске земље под Турском: Босна, Херцеговина, Отара Србија и Македонија. Морам признати, да ме је на првом месту, после онаког ватреног родољубља пишчевог у присгупу свога дела, не мало изненадило оно неправилно обележавање граница српској земљи, које сам нашао и на карти, што иде уз ово дело. Писац повлачећи границе српској земљи, српском елементу на југо-источној страни овог полуострва, узима за границу на исгоку Дунав и источну водомећу Т-имока; за тим водомеђу Ј. Мораве, Отруме и Вардара до реке Отрумице, иснод истоимене вароши, а на југу спушта се даље јужном водомеђом Црне Реке, десне иритоке Вардарове, пење се северно од Костура и т. д. (в. карту).

Држим да сам далеко од тога, да ми се може иребацити шовинизам, ако изречем, да је писац, у одредби граница српској земљи показао овде више попустљивости но што је требало, напустивши знатан део земљишта у коме живи српски народ. Не знам, чиме би се могло нравдати оно остављање српског краја на истоку до извора Искре и Месте, па онда исто тако и на југу према Водени и Костуру, што ја сматрам за велику погрешку. Или писац држи, да су у тим крајевима Бугари, и да ми немамо ирава на та места ? Њему је остављено, и код јасне ствари, да мисли лично како хоће о тим крајевима; али ја га не могу на том путу пратити, нити му пак то одобрити, јер бих тиме уједно потпомагао аспирације бугарских шовиниста, који и данас сањају о панбугаризму и о великој Оимеоновој царевини. До Берлинског конгреса, ово питање о Орбизму и Бугаризму, било је нејасно м магловито, не само странцима но и нама самима, који смо дотле према Бугарима били више поиустљиви но што је требало. Од Берлинског конгреса на овамо, када су се за ово иитање заинтересовали многи, спорно питање међу нама и Бугарима тако је данас изведено на чистину, да и сами странци, а међу њима и многи од наше браће Руса, после темељитих студија далеко познатог историчара Мајкова, увиђају да су били у заблуди и Хиљч>ердинг и остали словенски и несловенски писци, који су, не познавајући народе на овом тропољу, ишли на руку Бугарима да Орбе побугаре. Данас већ није редак случај, да погдекоји и од оних Срба, што живе у Македонији по варошима, и што су под утицајем бугарске пропаганде ностали већи Бугари од самих Бугара, пошто су једном отишли својим послом у Бугарску или Источну Румелију, и видели каква огромна разлика постоји међу њима и Бугарима и у језику и у осталим другим особинама, вративши се отуда, доносе уверење, да нису оно исго што и Бугари, и из јогунства дају себи назив „Македонци," само да се не зову Орбима. Писац ових врста имао је прилике да се увери о разлици, која постоји између становника, рецимо, предела Мелничког и Сереског и оиих Бугара, што живе у Филинопољу и Сливену. Каква осетна, битна разлика.! На послетку, да је со*