Просветни гласник

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВА ПРИМЕНА 525

херметично затворити. Кад је кутија усправљена, онда је раствор у доњој половини а над њом цинк и угљен у горњој половини; сад струје нема, јер раствор не облива метаде. Но кад се кутија изврне, онда раствор бисудфата живе облије цинк и угљен, у сдед чега се одмах почне развијати струја. све дотле докје кутија изврнута, јер чим се исправи , раствор сађе у своју доњу подовину и струја престане. Овај је елеменат удешен да ради он,!а кад се хоће. Кад будемо говорили о примени електрицитета, видећемо где се могу и такви елементи згодно употребити. Грове-ов елеменат. — Много снажнију, а доста постојану струју, даје Гровеов елеменат, који се по изгледу не разликује од Данајеловог него по саставу. Сва је разлика у томе што је Грове заменио бакар са платином , а. раствор плавог камена азотн'ом киселином. У повећу стаклену чашу метуо је један шунаљ цинкени цилиндар; у цснкени цилиндар дошла је опет једна чаша од шунљикавог каолина као и код Данијела, а у њој једна платинска плоча извијена као латинско 8. (код ДаниЈеловог елемента у каолинској чаши био је бакар). Стаклена чаша у којој је цинкени цилиндар (са осталим саставним деловима) напуни се разблаженом сумпорном каселином, а каолинска чаша у којој је платина, концентрисаном азотном киселином. Поједини саставни делови поређани су даклеовако: цинк, сумнорна киселина, азотна киселина и платина. Положна струја ван елемента иде од платине ка цинку, а у елементу у течности од цинка ка нлртини. Што се тиче јачине струје , Гровеоз елеменат даје скоро два пут (1-8) јачу струју но Данијелов. Из тог разлога он је увек предњачио Данијеловом елементу, премда има две доста знатне мане. Прва мана у томе је, што је платина а и азотна киселнна доста скупа, те и цео елеменат много скунљи од Данијеловог; друга мана је у томе што се за време рада развијају извесни гасови веома шкодљиви. Кисела пара сумпорасте "киселине која се том приликом развија шкоди јако не само здрављу, него нагриза и квари и металне апарате с којима се ради. Да би се ова последња незгода уклонила, ваља елементе одвојити у засебну собу а не држати их онде где се живи и ради. Но осам тога што је Гровеов елеменат много јачи од Данијеловог, има он још неких добрих особина, којих ни Данијелов а ни сви до сад описана елементи немај.у. Оне су у томе: а. Што на једнаком растојању метала у елементу отпор је за половнну мањи по код Данијеловог елемента. б. Гровеов елеменат својом хемијском радњом даје десет пута више кисеоника но Данијелов, а мизнамо

да се тај кисеоник једпни са образованим водоником и тиме спречава поларизацију елемента , дакле одржава елеменат много дуже у сгалној јачини. Код других елемената , па и код Данијеловог што је струја у почетку јача, тим брже ослаби, док код Гровеоног јака струја одржи се много дуже стална. Вунзенов елеменат. — Као год у сваком другом послу , тако се исто и у науци много гледа на економну страну нредмета. Видели смо да Гровеов елеменат има таких особнна корисних , каких нема ни један други, па опет пије тако раширен у практици као елементи друге врсте, само за то што је скуп. Из тог узрока гледало се како ће се он у неколпко изменити, теда даје исто тако сталну и јаку струју, али да буде јевтинији. Калан је иокушавао да платинише оловне плоче на да њих употребп у место платинских плоча; али му то нпје испало за руком. Јер електромоторска снага таквог елемента истина у почетку је онолика иста као и код Гровеовог, али после кратког времена почне опадати, док је најзад и нестане. Једини пут да се постигне што мања цена Гровеовог елемента био је тај, да се платина замени каквим другим металом који ће исту услугу чиаити као и платина, но којн ће коштатп јевтиније. У тој цељи платину Гровеовог елемента заменише угљеном. Оваку измену први пут је предложио Куаер (Соорег) 1840., а доцније извршио Бунзен, те се и такав елеменат са угљеном назва „Бунзенов". Угљен за Бунзенов елеменат ваља нарочито сиравити. Сам Бунзен је показао, да се помешају два дела каменог угља и један део кокса, па да се у калупима од плеха на умереној ватри усијају. Тако направљен цилиндар или шипка од угљена замочи се у засићен раствор шећера, осуши се, па се онда из тија изложи ватри по више сати, док се на бело не усија. Тако справљен угљен је сасвим хомоген, не баш сувише шупљикар, не отире се с њега црна боја, кад се удари, звони као метал и са свим је чврст. Он добро проводп струју као и метали. Ред, којим ће се поједини саставни делови елемента наместнти, сасвим је произвољан. Један је распоред овакав: у стаклену чашу мете се цилиндар од угљена а у њ шупљикава чаша од каолина у којој је опет цинк. У каолинску чашу налије се сумпорна киселина (разблажена) а у стаклену чашу азотна. Други обнчнији распоред је изврнут: у стаклену чашу мете се најнре цинкени цилиндар са разблаженом сумпорном киселином а у овај каолинска чаша напуњена азотном киселином у којој је угљен. Био распоред један или други, радња у елементу остаје иста.