Просветни гласник

526

ЕДЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВА ЦРИМЕНА

Електромоторска снага Бунзеновог елемента скоро толика је иста као и Гровеовог, само је унутрашњи отпор мало већи. Овај је елеменат највећма раснрострт, нарочито свуда оаде где је потребна јака електрична струја. У новије време се у место онако справљеног угљена узимље други угљен до кога се много лакше може доћи. По дуварима ретората за светлећн гас наслажу се ситни комадићи угљена у дебље или тање слојеве и тако наслаган угљен је тврд и компактан, услед чега боље нроводи струју и згодније се може употребити за Бунзенов елеменат. Платина се може заменити и другим металом: гвожђем, а не само угљеном. Јер кад се гвожђе замочи у концентрисану азотну киселину, оно нрелази у тако зиано пасивно стање, у коме га више азотна киселина не нагриза, но услед додира са њом развија електрицитет. С тога се може врло згодно употребити у место платине; само ваља иазити да јекиселина сасвим концентрисана, јер ако је и мало разблажена, онда га непрестано нагриза, те се много троши. ЈЕлеменат од ТЗарен де ла Ри-а. — Константна струја може да се добије и онда кад се направи елеменат н само са једном течношћу. Такав је елеменат направио и Варен де ла Ри, и тај сејошзове „елеменат са хлоридом сребра." Истина Марије-Деви показао је још 1-60. да се хлорид сребра може на ту цељ уиотребити, али је тек 1868. Варен де ла Ри нацравио елеменат и то овако: узме се јсдна стаклена чаша висока 13 см., а шнрока 3 см., па се у њу мете једна шчпка цинкена. Поред ње у тој истој чаши мете се један цилиндар од хлодида сребра. Чаша и у њој цинк и хлорид сребра напуни се раствором у коме на један литар воде дође 23 грама хлорхидрата амонијака. У место тога раствора може се узети и разблажена сумпорна киселина или раствор кухињске соли. И Геф је за свој елеменат употребио хлорид сребра, за непрекидну струју и за медицинске индукционе апарате. Његови су елементи врло мали и херметички затворени. Елеменат са хромном киселином. — Кад је потребан такав елеменат који ваља често доводити у рад, но који се често и прекида, онда је најзгоднији такав елеменат у коме је само једна течност: раствор калијум бихромата и који није ништа друго до у неколико измењен Бунзенов елеменат. Елеменат по себи врло је прост : у једној Флаши утврђена су за њен ноклопац два комада угљена који допиру до самога дна Флаше. Између оба угљена је плоча цинкена утврђена за једну металну шипку која нролази кроз поклонац Флаше и може се извлачити из Флаше пли

увлачити у њу. Извлачењем се и цинк нодиже на нише а увлачењем спушта се. У Флашу се наспе раствор калијум бихромата који је растворен у разблажепој сумпорној киселини. Кад се хоће елеменат да употреби, онда се цинкена плоча снусти у течност и струја се одмах јави; напцотив издизањем цинка из течности и стру .ја престане. Руковање са таким елементом је врло лако; с тога је врло много употребљен. Истина струја у томе је елементу у неколико слабија но у правом Вунзеновом или Гровеовом елементу, али је за извеспе цељи згоднији од њих и са својом слаби.јом струјом. За већу радњу направио је Дикрете батерију такође са калијум бихроматом код које се цинковн на чекрк извлаче из раствора кад се радња прекпда. Таквих елемената (са калијум бихроматом) има и од Гефа, Труве-а, Камака. Воде-а и Филера. ј Елеменат Аекланше-ов. — Од 1865. годипе у Франпуским телеграФским штацијама употребљен је један /елеменат, за који се вели да је бољи од Данијеловог. ! То је елеменат са пероксидом мангана који је направио Лекланше. Ево како је он састављен: У једну четвртасту чашу, високу 14 сантиметара, мете се једна чаша од каолина која се напуни ичмешаним комађем хииероксида мангана н угљена. У истој каолинској чаши је и једна прилично дебела шинка од угљена (у средигш оног комађа од хппероксида и угљена). Поред каолинске чаше у једном ћошку четвртасте стаклене чашејеједна шипка цинкена. Стаклена чаша напуни се до ноловине раствором нишадора у води. Шупљикава каолинска чаша уније у себе од тог раствора који пређе и на оно ситно комађе у тој чаши, те влага дође и до самог угљена у њој. Услед хемијске радње између цинка и раствора с једне и раствораи комађа од хипероксида и угљена с друге стране, развија се електрична струја, доста јака, и јача но код Данијеловог елемента. Ако снагу Данијеловог елемента означимо са 100, онда је електромоторска снага Лекланшеовог елемента 138. Са 28 елемената Л.екланшеових добићемо струју истејачине као и са 40 Данијелових. Лекланшеов елеменат траје једну до једну н по годину и даје сталну струју. У колико је емеса у каолинској чаши сувља, у толико је електромоторска снага елемента већа. Кад није затворен елеменат Л.акланшеов, онда у њему нема хемнјске радње. Пошто не даје од себе никакав шкодљив задај нити развија икаква штетна једињења, аи цена му није тако велика, то се може рећи да је најбољи од свпју до сад поменутих елемената. Врло је много употребљен у телеграфским штацијама, за електрична звона и у опште свуда где је електрицитет нримењен у домаћем животу.