Просветни гласник

514

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

II Еако је иа носледнем ванредном састанку одлучепо, да се иретрес о поједииим прамедбама које су учињене па прочитапи програм из Историје Оаште продужи на овом састанку, то прво узе реч М. ЗечевиА, као известилац комисије која је радила тај програм, и у кратко објасни, да у грчкој историји неће изостати пи Солои ни Ликург, и ако нису нарочито напомемемути, јер њихово је место у извесиом одељку којк је известилац прочитао ; а што се тиче прегледа историје књиагевности, који се наводи у пллитичкој историји сваког народа, о томе да се одложи доношење одлуке на крају програма, почем је то више мање ствар начелна која се тиче целе историје, а пе само старог века њеног. Пре него што је одлучено по овом предлогу известиочевом, примети Светом. ИиколајевиК да опи који су предложили на прошлом састанку изостављање историјских прегледа књижевности нису тиме ишли на то, да се то са свим избаци из гимназијске паставе , него да се издвој и само из политичке историје, па да се иредаје као засебан предмет о!.ако прагматички, како би се увидело да културни развитак овог или онога народа има свога корепа у социјалним и др. прилпкама његовим. Предмет је доиста важан за ђачко образовање у гимназијама и оп треба да се предаје. Пошто је од страпе известиочеве нримећеио да то што се сад предлаже не може бити нредмет гласања у Главном Просвет. Савету, већ да о томе вал^а учинити нарочити предлог, ио коме би се литерарна историја имала као засебан паставни предмет изучавати, то је одлучено: да се ноначна одлука о томе одложи задоцније, т. ј. кад се сирши претрес свега осталог пз програма Истотакоуследизвестиочевогпредлога, одлученоје: да се за последак одложи одлука и о томе: колико ће се од историјског материјала у ком разреду имати учити, почем је то нарочити предлог комисије која је овај програм радила и за који оиа има својнх важнпх разлога што га износи у облику какав је у нрограму изложен. За тим је настављено читање започетог програма. Ш. ЗечевиК прочитао је одељке иод насловом: Ђ Периода крсташка " и „ Периода свитања". Ту су пале примедбе, да не би требало да се у програму као таквом налазе изрази : „пајпослушнији слуга папин", као што стоји за Л.удвика IX или: „ропска послушност", као што стоји за руске киезове извесног времена, и да би требало да се о Србији говори много раније, а пе тако на послетку, као што је у програму.

Известилац је изјавпо да нристаје па измену поменутих израза којима није места у програму, ношто то није ствар од великог значаја. Што се тиче, опе друге примедбе, он је неусваја, јер би се пореметио историјски ред, кад би се хтело да о Србији раније буде говора. Који су се народи у исгорији раннје јављали, о њима се и раније мора да говори, а Србији је место онде где се говори 0 народима балканског полуострва. Што се и о Бугарима пре говори но о Србима, то је с тога, што је Бугарска свршила као држава одмах после битке косовске и по томе умесно је да се њена историја у целини раиије изложи. Просветни Савет, узимајући на знање ову изјаву известиочеву, прелази на дневни ред.

Известилац наставља читање ирограма и прочитао је све што би имало доћи у „ Нови век* до Ћ иериоде аисолутизма." И овде је учињена примедба да би у програму требало избегавати називе којима се владаоци или друге историјске лнчности карактеришу овако и опако п да би требало говорити и у овој периоди о народу српском, јер, и ако нпје било државе српске, народа је било свуда и у Цриој Гори и у војној граници нре нреласка Чарнојевнћа итд. Исто тако иаљало би говорити о Дубровнику п о хајдуцима и ускоцима. Известилац усваја и једну и другу примедбу, напомињући код ове последње, да и он никако друкчије о томе пије ни мислио, само што је томе дат општи назив : „ Стање хришКана иод турском влаш&у ." Но да би се обухватио сав народ српски, предлаже да се у ирограму стави : „Иарод срискн у то доба и хришКани иод турском влашКу." Пошто је и Главни Просветни Саветтако усвојио, прешло се на даље читање. М. ЗечевиК прочитао је из програма одељак под насловом : „ Иериода аисолутизма " На овај одељак учињене су примедбе , да треба изоставити из програма оно где се говори о Л.удвику XV како је владао иод утицајем својих метреса и владу Помпадурину и даље оно где се говори о тестаменту Петра Великог, јер то је измишљотина немачка, којом се плаши западни свет, а међу тим доиста не постоји нпкакав политички тестаменат Петра Великог. Известилац примећује да се у историји народа фраицуског, која нретходи Француској револуцији, не може обићи а да се не говори о извесним женама које су доиста утицале на ток политичких догађаја не само у Француској но и у свету. Тако , као што је познато, једна је од њих, а имено Помпадура, смирила вековну распру између хапсбуршке и бурбон-