Просветни гласник

534

и да своју слободу не дају потплаћеним људима. Он захтеваше, да богаташи дају новаца за рат и да више престану лењствовати. Али на жалост најбоље и најодушевљеније беседе овога славнога човека слабо су користиле. У то време не само прост народ него и бољи људи мислили су да треба по што по то живети у миру са македонским краљем. Демостен је често скупљао Атињане и говорио им дугачке беседе нротиву македонског краља Филипа. Он је опомињао Атињане, да се од њега чувају, и да су спремни да се од њега бране кад затреба, али је то све било у залуд. У Атини је тада било поткупљених људи, који су бранили Филина. Демостенове беседе, које је говорио противу Филипа, назвате су филииике. 3. Док је краљ Филип освајао места по Тракији, Грди су продужили свети рат са највећом жестином и огорчењем. Фокиђани су опет опљачкали храм и за те паре куповали војпике. Тивљани не знађаху шта ће радити, већ позваше у помоћ македонског краља Филипа. Филип је умео лукавим обећањима да залуди и превари Атињане, да опи буду на миру. Ио том продре он са војском кроз Термопиле противу несрећних Фокиђана, оте им двадесет вароши, па их опљачка и разруши. Филип је био паметан и вешт, па није хтео остати у Грчкој, већ се врати натраг, само у Термопилу остави војске. Као лисац, лукаво чекао је он на нову прилику, па да се опет умеша у Грчку и њене свађе. Међу тим његови посланици путоваху од једне грчке вароши до друге , и потплаћиваху све знатније људе. Међу онима, које је Филип потплатио, да издаду своју отаџбину, најзнатнији је био атински беседник Ешинес. Он, и други потнлаћени људи, радили су те се на ново отпочео рат око светих земаља. По савету Ешинеса завађени Грци узеше за војсковођу краља Филипа. Демостен отпоче своје беседе противу Филипа, и Атињани се по његовом савету наоружаше. Али они не могоше стати на пут Филипу, већ он оте варош Амфису и још неке. Сад је краљу Филипу било лако, да се спреми и да покори остале Грке. Кад су Атињани видели шта ради Филип, они су тек онда познали, да неће дуго трајати, па ће

се и они морати да боре за своју слободу. Демостен са својим беседама није никако престајао опомињати своје земљаке на слогу и на заједничку борбу противу- заједничког непријатеља. Тивљани такође видеше шта хоће Филип, па за то се удружише са Атињанима против Македонаца. Њихова заједничка војска продре у равницу код Хсронеје (338. нре Христа). Филип је пападао на Атињане, а његов десетогодишњи синчић Александар против Тивљана. Грци су се борили храбро, али света чета Тивљана од 400 људи беше исечена, а Атињани не могоше да се одбране од силне навале македонских Фаланага. Грчка се војека морала разбећи, и Филип је одржао победу. Прича се да се Филип веома обрадовао због тога што је одржао битку код Херонеје. Његова слава била је тим већа, што је се показао врло умерен и благ. Кад су му саветовали, да разруши Атину, он је овако одговорио : „Ја сам такомного за славу радио, на зар сад да разрушим позориште своје славе." Атина је до душе изгубила готово сва острва и господарство на мору, али није у њој било македонске војеке. Филин је етрожије поступио са Тивљанима, који су се у почетку били удружили еа Шпартом. Македонска војска заузела је њихову варош и град, а многи непријатељи Филипови били су протерани или затворени. Филип није хтео упропашћивати и еатирати Грке, јер је намеравао да са њима иде против Персијанаца у Азији. Да би Грци могли трпети његово госнодарство, он их је штедео и показао се врло благ. Филип сазва скупштину у варош Коринат, на коју су дошли посланици из свију државица. На тој скупштини сви сложно изабраше Филипа за војсковођу против Персијанаца. Оамо Шпарта не хте да зна ништа о македонском краљу, и не тражаше од њега никакве заштите. Краљ Филип писао им је љутито овако: „ако ја у Шпарту дођем, ни један од вас неће тамо остати." „Ако% одговорили су му Шпартанци. Филип не хтеде нааадати Шпартанце, већ се спремаше против Персијанаца. Кад је у Македонији удавао кћер, убије га један његов војник, коме је он учинио некакву неправду. Тако је свршио живот краљ Филип македонски; али то није помогло Грцима, да се ослободе од македонске власти.