Просветни гласник

548

С УЧИТЕЉСКИХ ПРЕ,

1ДАВАЊА У НЕГОТИНУ

тарњих часова учо ице морају три пут на недељу радити жеиски рад и гинпастику. Овај програм извршиће се за кратко време. Влада је већ одмах одредила главпога ииспектора, који је дужан пазити на то. Одредида је Легувеа, члапа фраицуске академије и нознатог писца многих дела о жеискоме васпитању. Међу тим склопидо се у Паризу нарочито друштво. које ће потиомагати женско образовање. Председник му је сенатор Лабуле, а главпи чланови: Бреал, Пол Бер, Бертело, Левасер и други. Ово је друштво издало читав програм за женско образонање. Опо је учинило и нешто више, јер је још раније него што је влада приступила уређењу жепских гимназија, отворило своју нриватну школу за девојкс под имеиом: Со11е§е Бел^пе роиг Гепзеј§петеп1; Дез ИПез. Ова школа има осам разреда и у њој се добија елементарно образовање. Пристадице рутиае веома се буне против женских школа. Но при свем том женско образовање почело је у Француској јако наиредовати за ову годину дана. Већ су отворене четири жеаске гимназије у Монпељеу, Руану, Безансоиу и Нанту; дванаесг је отворено у мањим варошима, а још четири отвориће се за врло кратко време. Ова нова грана нросветна стекла је већ и свој специјални орган: Б'Епзе1§;пешеп1; весоп-

(Шге с!ез јеипез Ш1ез (Средње жеиско образовање), а издаје га посданик Камил Се, који је и поднео скупштини предлог за организацију женске наставе. Тај журнал уређују чланови Фрапцуске академије, Легуве и Анри Мартен. Осим сдужбених наредаба, ту се штампају и иедагошки и литературни чланци. У овоме журналу изашао је пре кратког времена великн рад Греара, уиравитеља нариског школског округа, о исторпји женскога образовања у Фрапцуској. Греар у том чланку претреса многе сиисе, што су до сад нисани код Француза о томе питању, и износи историју главних жеиских завода, које су подизали приватои људи или свештенство све до данас, докле влада није узела тај вазкни носао у своје руке. Дошло је време да се жепском образовању поклони озбиљна пажња. Једнако се жели, да но женским гнмназијама буду учитељке саме женске. Међу тим особе, што су се за ово годину дана пријављивале за та места, у оиште су сдабо спремне. По извештају иредседннка последње испитне комисије, кандидатке нису одмакле својом сиремом ни од основног образовања. У Француској има учених жена, алп су махом у вишим редовима, те је немогуће узимати их за учитељке илн уиравитељке женских гимназија. Г-

С УЧИТЕЉСКИХ ПРЕДАВАЊА У НЕГОТИНУ II ИЗ РАЧУНА

2. УСМЕНО САВИРАЊЕ, ОДУЗМАЊЕ И МИОЖЕЊЕ ПРЕДАВАО икоиа ј-1еши-к УЧИТЕЛ> 28. Августа 1882. год. У IV РАЗРЕДУ МУШКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У НЕГОТННУ 1. Неви зидар погодида озида брзо једну кућу о свом трошку (све што треба сам да куии) за .2500 дук. цес. Да ово свргаи, требало му је 90 радника; сваком раднику платио је по 6 дуката. За грађу је потрошио 1860 дук. цес. Колико ће њему остати добиш ? (100 дук. цес.)

Развијање: Пошто је погодио да начини кућу ? (За 2500 дуката). Колико му је требало радника ? (90). Колико је сваком платио ? (По 6 дуката). Кад је једном платио по 6 дуката, 90-орици колико ће платити ? (90 пута по 6 дук. = 540 дук.). Колико је потрошио за грађу ? (1860 дуката). Колико је дао радницима ? (540 дуката). Колико је свега потрошио? (540-)-1860 = 2400 дуката). Пошто је погодио да начини кућу ? (за 2500 дуката). Колико ' је свега нотрошио ? (2400 дуката). Колико њему остаје ? (2500 — 2400 = 100 дук. цес.).