Просветни гласник

електрицитет и његова примена

573

Шашина Уолис-Фарморова. — Машина која носи то име и коју је преноручио Едисон, нре но што је ироиашао своју машину није ништа друго до опет мадо другојаче размештепи делови Грамове машине. Њу је најпре измислио Мојсије Фармер (Мозев Еагшег) у Бостону 1875. а доцније направио и у неколико усавршио Уиљем Уолис (ШШат "\Уа11асе) из Ансоније (конектикут). По новршини једног металног ваљка поређана су два реда мањих калема, који су међу собом а и са збирачем Грамовим (део машине на коме се збнра струја) вечани За изазивање ст^ује у жици служе четири електромагнета. То .је у исти мах двогуби састав машине, јер па њој може радитн само један ред калема и два магнета или оба реда и сва четири магнета према нотреби. Машина Врушева. — Машина што је саставио Бруш (Вгивћ) пз ФиладелФије 1876. год. у неколико се разликује од до сад споменутих машина. Калем ''е састављен из једног прстена од меканог гвожђа у коме има асам засека, где је обавијена жица. Између тих завдја жице су неомотани делови прстена, те тако иснред електромагнета долази најнре необавијени део нрстена, па онда намотана жица и т. д; овако разређени завоји имају ту добру страну, што се прстен може лако да хлади, јер од брзог магнетисања и одмагнетисања ирстен се јако угреје. Струја се не збира и не изврће на комутатору као код 1'рамове машине, него у неколико је тај део измењен. Елекгромагнета има четири (велика) којима долази струја из калема. Ова машина која се у последње време јако уводи у Енглеској даје достајаку струјуМашина Едизонова. — Завршујући излагање динамо-електричних машина са једносмисленом струјом, да споменемо још машину чувеног Американца Едизона са чнјим се радом сад први пут сретамо. Нанравио ју је у Октобру 187Ј. године. Истина Едизонова машина није основана ни на каквом новом принцину, него је скдоп принципа Грамове и Сименсове машине, но опет вреди да се спомене рад своје величине. Јер то је највећа динамоедектрична машина која је до сад направљена. Едизон руковођен мишљу, да се код већине, рецимо парних машина, процентално више снаге добија но код мањих, начинио је машину дугачку преко 2 метра, шнроку око 2 метра, а тешку 8000 кидограма. У њој има шест (три иара) електромагнета дугачких два метра. Калем има 0-53 м. у нречнику и 0-70 м. у дужпни, и тежи сам 1500 килограма. Парни мотор, који креће ту машину има 100 парних коња снаге. Из машине полазе шест иари елек-

трода независних једне од других Са њом се могу да пале 800 ламии електричних. Са 800 таких ламии осветљен је „Менло Парк" (седиште Едисоново) д\гачак 1800 метара а широк 800 метара. В. — Машине са наизменичном струјом Више смо пута напоменуди, кад се спроводна жица приближи магнету, онда се у њој нојави струја извесног правца а кад се удали од магнета, онда се опет појави струја али са свим противног правца. Код свију досадањих машипа није ни бидо ничега другог до само приближавање око калема намотане жице ка магнету и одвајање од њега, у след чега се : као што знамо, јавља струја и то кад се кадем са жицом приближи магнету, јави сеструја у једном правцу, а кад се удали, онда у сајЈсвим противном. Код извеспих радова са електрицитетом , струја не треба да иде час једним а час другим правцем. С тога је код свију до сад описаних машина бидо једног саставног деда који је извртао струју и правио је једносмисленом. Међу тим има и таких иримена електрнчне струје, где је баш потребна струја са тако нромењивим правцима, с тога има машина које само нроизводе а не изврћу струју. Таке машине које дају променљиву струју, зову се машине са наизиеничном струјом и могу се поделити исто тако на две групе као и са једносмисленом струјом према томе да ли су за састав машине употребљени нерманентни магнети или електромагнети. Са главнијим представницима тих група упознаћемо се сад. а. — Машине магнето-електричне Сваки ће увидити, да је врло лако од досадањнх машина са једносмисленом струјом направити машине са паизменичном струјом. Не треба ништа друго до избацити комутатор, извртач магнето-едектричннх машпна система Пиксијевог, Кларковог. Пеџовог, Сименсовог и т. д., па место њега задржати само колектор иди збирач, т. ј. онај део машине који измногихобавпјутака жице збира струју у једно Јачина струје и код ових машина као и код оних са једносмисденом струјом, завпсиће од јачине магнета, од брзине обртања калема, од њихове величине, броја и т. д. Машина „ АШапсе ". -- Видели смо, да је прва магнетоелектрична машина бида Пнкснјева од 18.52. год. За њом се јавила Секстнова и Кларкова, која се само у тодико разликује од Пиксијеве што се код Кларкове машнне кадеми са, памотаном жицом окрећу испред стадних магнета, а код Пиксијеве машине, као што знамо, магнети се окрећу испред сталних кадема. Све те машине давале су струју врло сдабу, јер је у њнма био само једаи магнет иједан нар кадема. Тек