Просветни гласник

572

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВЛ ПРИМЕНА

и десно није било никаквог магнета. Кад се прстен окретао око своје осовине, но тако да увек остане између кракова магпета, ондасу се мењали дедови ирстена који су бпли памагнетисаии. Они дедови што дођу до кракова магнетских, увек су на.јјаче намагметисани, на кад се изиакну, онда магнетшам у њима оиада и за 90° од првог подожаја нестане га са сиим да се опет јави кад се то место у даљем обртању приблилш другом краку магнета. Пошто вндимо да се окретањем прстена сваки његов део час јако намагнетише , а час тај магнетизам опадне, па га и нестане, то је очевидно да је та промена магнетизма у прстену довољна да се пробуди струја у жицама намотаним око прстена. Па како сад у жици изазивају струју два магнета, један обичан , потковичасг, и један прстенаст (мекано гвожђе), то је очевндно да ће и струЈа у жицама бити много јача, но код свију досадањих мажина, где је био један магнет, па био оп перманентан или електромагнет. Сва је заслуга Грамова у томе, што је, употребив округао, прстенаст електромагнет за намотавање жице, добио два магнета који на жицу упливишу и у њој изазивљу много јачу струју. Прва машина, коју Је Грам направио по свом систему, била је магнето-електрична, јер је свој прстен обртао између кракова перманентног магнета. За тим је узео за њу Жаменов магнет, који је јачи од обичног. Жаменов магнет није из једноставног метала, иего из читавог слоја танкнх металних пдоча. Таква Грамова машина са Жаменовим магнетом усвојена је у лабараторијама за експерименте. Но ма како даје јак и сам Жамепов магнет, опет он ни нз близа мема оне јачине као какав електромагнет његове тежине. С тога Грам и није дуго премишљао, већ је одмах за евоју машину усвојио принции који открише Сименс и Уитстон т. ј. електромагнете. Прва динамо-електрична машина коју је Грам начинио датира од 1872 године; она је употребљена за галванопластику у лабораторији ХристоФла и комп. и на изложби је изложена била измећу осталих нредмета Флрме ХристоФЛ и комп. На њој су четири електромагнета и два прстенаста калема. Прва машина Грамова, конструисана за електричну светлост, имала је шест електромагнета и три калема. По принципу тих двеју машина направио је Л.ед своју машину узев један калем да даје струју за електромагнете, а друга два давала су струју ванмашине. Сад је лако било правити више врста машина но систему Грамовом. И заиста, како за који посао, Грам је правио веће или мање, сложеније или простнје, динамо-електричне машине.

Грамова машина (т. ј. његов систем) у стању у коме се данас налази исиуњава све услове који се могу захтевати од доброг генератора електричног. *) Јер осим тога што даје непрекидну и једносмислену а и по вољи јаку струју, она може у повољним околпостима да иретвори 85 до90 ироцентамеханичког рада у електрицитет, а то је таква циФра да се још боља не може тражити. Уз то долази и та околност што се лако прави и што је сразмерно лака и јевтина Што се тиче цене. рекао је Хоспнталије у поменутом предапању, да ће цена електродинамичких машиназнатно опасти кроз некол исо година, док истече рок патентнма, које су прон^лазачи на њих добили. Машина Нијоде-ова. — Године 1872. Алфред Нијоде направи једну машину спојив принцип Кларкове и Грамове машине. То је магнето-електрична машина, али је у свом одељку нисмо могли описати, пошто нисмо знали за Грамов прстен. Машина Лонтенова. — Машина Л.онтенова, патентирана 1874., годиг/е јесте динамо-електрична са једиосмисленом струјом. И њепи електро-магнети постају од исте струје, која иде ван машине. Она се разликује од Грамове машане тим, што су код Грама више комада жице омотани око прстенастог калема од меканог гвожђа, а овде је у наоколо поређано до четрдесет кадема свакн за се омотан жицом. И код ове машине струја постаје по истом закону као и код Грамове машине, само што се од ње раздикује ио распореду нојединих делова. Машина Сименсова. Под тим именом се обично разумеју машине, што је изумео Хефнер Алтенек, енжењер Фирме „ Сименс " из Берлина. Сименсова машина није ништа друго до машина Грамова, само што се од ње разликује по изгдеду и поједином размештају и обдику саставних делова. Калем је састављен извишеделова посастављаиих леђу собом: веома је дугачак а изгледа такође округао ; али жицом није омотан са свију етрана као ирстен Грамов него само по спољашњој страни, окренутој магнетима. Сами едектромагиети састављени су из више гвоздених плоча и мало превијених на страни окренутој калему а то за то, да би дејство њпхово на омотану жицу бидо што јаче. Онај део на коме се збира струја и део који је одводи сасиим су као и код Грамове машине. Мењајући само величину саставних делова, може се Сименсовом машином добити струја врло разнејачине, те тако употребити за гадванопластнку, електрично осветљење, пренос снаге и т. д., као год и Грамова машина. *) Е. Ноари&Иег. Хјвз ргтс1ра1ез аррИсаНопз Је ГЕЛесЈпсМ.