Просветни гласник

571

јср она својим радом изазива едектридитет у правој динамо-машини. Највећа незгода те машинејесте та, што ваља да се калеми окрећу врло брзо, — 2000 до 2500 пута у мннуту, — у след чега се осовине угреју и да се не би усијале, морају се хладити водом. Уајлдова машина потпуно је потврдила претноставку, јер је, као динамоелектрична машина , дала много јачу електромоторску снагу, но магнетомашипа исте величнне и ако не онолику какву ћемо видети код машина које иам долазе па ред. Машина Ледова. — Мажина Л.едоваје прва примена новог принципа, који су у исто време а независно један од другог пропашли Уитстон и Сименс и поднели краљевској академпји у Л.ондону једног истог дана, 14. Фебруара 180/. Приндип тај састоји се у томе, да спага електромагнета ненрестано расте а да у след тога расте и струја. Но у почетку ваља опет ма и најслабија струја да пробуди најслабији магнетизам у електромагнету, па било то тренутним дејством каквог елемеета, било *магнетским дејством саме земље или макаквим другим узроком. Јер и најслабијн магнетизам у електромагнету пробудиће (истипа слабу) струју у калему што се пред внм окреће, та ће струја обалазећи електромагнет ојачатн га , а он ће онег са своје стране ојачати струју , ова опет њега итд., док се дође до извесне границе, која зависи од саме машине, од брзине обртања калема, од отпора у жици итд. Руковођен том мишљу, Аед .је задржао електромагнете из Уајлдове машине, само је избацио перманентни магнет. Електромагнети су му две широке и ираве плоче од гвожђа омотане жицом и намештене једна над другом тако да су полови магнетски дошли изврнуто; ако је доњег магнета с десне стране северан пол, она је горње плоче на истој страни јужан. С леве и десне стране а између крајева електромагнета намештена су два Сишенсова калема . који се окрећу сваки за се. Једап је мањн и онсвојим окретањем даје струју за електромагнет, а други већи производи струју за употребу ван машине. И најмања количина заоставшег магнетизма у електромагнетима довољна је да изазове струју у мањем Сименсовом калему, која ће сад ојачати њих а тиме и себе. Овде се јачина електромагнета може регулисати брзином окретања калема. Електрицитет, што је та доста мала машина развијала, изненадио је свакога који ју је видео на изложби 1807. године. Данас је она далеко заостала иза машина које је доцније направио Сименс и Грам. Пошто се калеми код те машине морају брзо окретати, то се у след тога загреју не само њихове осо-

випе, већ и сами електромагнети, у след чега се опет мења њихова снага. Код те машине још је и та незгода, што се два калема окрећу сваки за се, дакле за њих треба два кајиша и два кола на парној машини. Румкорф је упростио Ледову машину тим, штоје оба калема метуо један изнад другог и ок|,етао их оба једном осовином. Електромагнети добили су сад потковичаст изглед. У машини што је направио Геф има само један калем, на који су намотане две жице са свим одвојене и струја једне жице прави електромагнет, а друга иде ван машине. И ГеФОва и Румкорфова машнаа је мала, и само се налази по физичким кабинетима за експериментисање. Што се тиче оригиналних иашина Уајлда и Леда, које могу да даду доста јаку струју за електричну светлост, више аису нрављене од како су Грам, Симевс, Л.онтен н др. изнели своје машине. Принции Грамове машине. — Иосле открнћа, које учииише Сименс и Уитстон нема већег нанретка у механичком нроизвођењу електрицитета од проналаска учињеног 1870. годипе. Стари радник друштва „А1Иапсе", Грам, усаврши толико произвдњу електрицитета, да је нримена његова за осиетљење, за галванопластику и пренос цокретне снаге толико коракнула и корача у нанред, да јој се грапице не могу у будућности предвидети. Ма да је у оиште тешко говорити о електродинамичким машипама без слика, онет смо се на то упустили само да покажемо читаоцима основне законе на којима се оне оснивају, што је колико толико могуће. Међу тнм код ове Грамове машине врло ће тешко бити н сам цринции ноказати без довољиог објашњења са слнкама. Код свнју досадањих машина мекано гвожђе, око кога је омотана електрична жкца , билп је или плочасто и право, или пресавијено, потковичасто. Грам је обавио жицу око арстена од меканог гвожђа и то није обавио једну жицу свуда око ирстена негојеоко црстена намотао више комада л;нце и свршетак једне саставио је са почетком друге залемивши их у средини прстена. Тако намотаних комада жице може бити врло много и што их је више тим је струја јача. Кад се такав прстен од меканог гвожђа, на коме су ти комади жице намотани, принесе каквом магнету. онда ће се и прсген намагнетисати. Грамје узео магнет потковичаст (као положено латинско , па је између његових кракова метуо прстен намотап комадима жице, и одмах се на оној ноловини прстена што је била ближе једиом краку , појавио магнет једне врсте, а на другој половини друге врсте , и у комадима жице појавила се струја. Усредини прстена лево 72*