Просветни гласник

570

ЕЛЕваРЕДИТЈЗТ И ЊЕГОВА ЦРИМКНЛ

Ми ћемо се занимати само најупотребљивијим машинама тих разних класа. Но ради бољег прегледа слстематисаћемо све те разне системе овако: A. Машине са једносмисле-(а. Магнето-електричне. ном струјом Динамоелектричне. B. Машине са наизменич- ја. Магнето-електричне. ном струјом ј ђ. Динамоелектричне. А. — Машине са једносмиеленом схрујом. а. — Машине магнето-електричне. Видели смо да је Фаради 1830. године пронашао индукциони електрицитет, но тако слаб, да њпме није могао добити ни најмаљу варницу. Тек Нобили доби први пут 31. Јануара 1832.године, електричиу варпицу. Машина Пикси-јева. — Индукционе струје у правом смнслу није могло бити све донде, док није направљена машина која ће је стално производити. Прву машнну, која је давала струју, направиоје Хииолит Пикси из Париза и поднео Француској академији 3. Септембра 1832. године. Цела машина састоји се из два калема намотана жицом и једног иотковичасто савијеног магнета, чији су полови снрам калема. Окрећући магнет, долази час северни а час јужни пол магнета испред калема, а тиме, као што знамо, буди се у намотаној жици струја. Ова Пиксијева машина давала Је у ночетку свом наизменичну струју, но доцније је помоћу комутатора, који је пронашао Кларк, давала једносмнслену струју. Тако је Пиксијева машина прва са једносмисленом струјом. Машина Секстнова (8ах<;оп). — То је само изврнута Пиксијева машиоа, јер су код Пиксијеве машине кале.ми са жицом стални, а магнет се окретао, а овде је магнет сталан а калеми се окретањем нриблнжују магнетским половима и удаљују од н>их. Машина Кларкова. — Године 1834. Кларк направи једну машину, код које је магеет био вертикално а калеми хоризонтално положени. Калеми код такве машине ннсу бнлн спрам крајева магнета, него са стране. Кларкова машина, коју је још мало дотерао Геф, затворена је у једну кутнЈу ијако распрострта код лекара још и данас. Машина Пеџова. — Американац Пеџ (Ра<1е) на иравио је машину , код које су и калеми и магнет стални, п жица је намотана око самог магнета. Струја се у жици јављала тиме , што се снага магнета мењала п то окретањем једног комада меканог гвожђа пред магнетом. И овом је приликом постајала наизмеипчна струја, која се извртала кларковим комутатором. Све те , а и још друге машине давале су врло слабу струју која се могла врло мало употребити. 1849.

године Поле, тада проФесор Физике у војничкој школи у Бркслу , направи једну машнну по кларковом систему, али у много већем размеру и тако створи машану познату данас под именом , АШапса." Та Нолетсва машина није дала жељених резултата све дотле, док Масон, проФесор Физике, не предложи Бан Малдерену , енжењеру друштва „АШапСе" да не изврће струју, него да остави струју нанзменичну. Као машина са наизменичном струјом нашла је већу примену. 0 њој ћемо говоритн на своме месту. Сименсов калем. — Године 1854. Сименс и Халеке из Берлкна нанравише један калем, којијебољи од раније употребљаванпх и који тога ради носи њихово име; онје употребљен код многих дру< и.ч машина као ва нример: код Уајлда,Љ>да, Марсел Деире-а итд. Сименсов калем је један цилиндар од меканог гвожђа, који уз дуж има две бразде. У те бразде положена је електрична жица омотана више пута чији крајеви иду у комутатор, где ће се струја начинити једносмисленом као и код Кларкове машине. Кад се тај калем брзо окреће између полова каквог магнета, у жици ће се пробудити струја наизменична, која се после у комутатору иретвори у једносмислену. Године 1879. Марсел Деире у неколико је изменио тај Симеисов калем , и тако је добио да његова машана, једнака по тежини са, Сименсовом, даје јачу струју. 6. — Машине динамоелектричне. Знамо да електрична стр_\ја у електродинамичким машннама постаје тим, што се калеми са намотаном жицом врло брзо окрећу иснред јаких магнега и у колико су ти магнетијачи, у толико ће и струја, про буђеиа у жици, битп јача. Машина Уајлдова. — Пошто један електромагнет по величинп једнак са каквим перманептним магнетом нма од прилике двадесет и пет тта већу привлачну моћ но перманентни магнет, намисли Уајлд ("ШМе) да ће, ако употреби електромагнете, у место пернанентних магнета, добити млого јачу струју. То му је сасвим испало за руком и он пачини прву динамоелектрнчну машину. Уајлдова машина, коју је он направио 1863. године, билаје унраво састављена из две машине. Једна је бнла магнетоелектрична по систему Сименсовом, која је слала струју за два електромагнета врло велика, који су тек производили у другом Сименсовом калему струју што ће да иде ван машине. Магнетоелектрична машина је врло мала п служи само да да електрицитет за електромагнет, да изазове динамоелектричну машину, зато се и зове машина за изазивапе. Некије још зову индуцирајуКом машином,