Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

сазвао на скуп много народа, кад из ненада настаде једна страшна бура. Небо је било црно, жуња је севала, грмљава се проламала. Народ је бегао без обзира, да се заклони од буре. Овај тренутак употребили су сенатори, да изврше своју заверу. Ромула је на један пут нестало. Кад се народ опет повратио, тражио је да види свога краља. Тада се диже један отмен племић (Јулије Прокул) и закле се, да му се Ромул учинио лепши и већи него што га је икад дотле видео, и да је био украшен прекрасним светлим оружјем. У овом тренутку он се зачудио и запитао краља: „0, краљу, чиме смо те тако увредили те нас остављаш и целу варош бацаш у тугу?" На то је Ромул одговорио: „Таква је воља богова, да се ја опет морам вратити тамо, од куда еам и дошао, ношто сам свој посао на земљи извршио. Кажи Римљанима, да ће они посгати најсилнији народ, ако само буду увек умерени и храбри. Ја ћу вам увек бити милостиви бог заштитник." Сви се томе задивише, и од тада је Ромул поштован као бог под именом „Квирина." НУМД ПОМПИЛИЈЕ 1. Избор Пошто је Ромул умр'о, закључише племићи, њих 150 на броју, да од сада сами владају. Оваки од њих требало је да има у рукама највишу власт шест сахати дању и шест сахати ноћу и да за то време носи краљевске знаке, пурпуно одело и скиптар (штака) и да приноси боговима уобичајене жртве. Оваква власт јако се допадала сенаторима, јер су могли сваке године по неколико пута да се показују као краљеви, али народ није никако хтео да има 150 краљева месго једнога, и тражио је да му се опет само један краљ избере. Избор новога краља био је врло тежак,- јер Сабињани, који су се у Риму населили и јако се осилили, хтели су да нови краљ буде од њихових људи, а Римљани опет нису хтели да слушају, туђег човека. На послетку договорише се, да Римљани сами бирају краља ; али да тај нови краљ буде Оабињанин. На народном скупу дуго су се договарали. Најпрсле је највише људи гласало за мудрога Нуму Оабињана. По том послаше најодабраније људе оба народа као но-

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ 57

сланике новоме краљу са молбом, да дође и да предузме владу. 2. Какав је био Нума Нума је био син једног честитог и поштеног човека и најмлађи од браће. Он се родио баш онога дана кад је- Ромул основао варош Рим. Ове што је лепо и добро, примао је он радо; а учењем, стрпљењем и размишљањем постао је у свему врло добар. Мрзио је свако разбојнигатво и насиље, а за доброг човека сматрао је онога, који уме да савлада рђаве жеље и намере. Из своје куће уклонио је сваку сјајност и раскош, а сваком ближњем и сгранцуГслужио је радо као судија и саветодавац. Време празно није употребљавао на то, да ужива и да тече благо већ је служио боговима и њиховој сили. Вбог тога су га сви јако ноштовали, и Тит Тације, који је са Ромулом заједно владао, даде му своју једину кћер за жену. Али ни ова женидба није могла учинити да Нума оде своме тасту, него је он остао у својој земљи да чува свога старога оца. Понекад је Нума остављао варошку вреву и одлазио у село да живи на миру и у самоћи. Прича се да је он често одлазио у свете шуме, где му се јављала НимФа Егерија, која га је јако волела. Од ове богиње Нума је научио многе сгвари, и она му је казивала понешто што други људи нису могли знати. 3. В л а д а Бољега човека, него што је био Нума, нису Римљани могли изабрати. Кад се одлучио да се прими краљевства, принесе он боговима жртве и крене се на пут. Сенат и народ предусретоше га радосно. Жене су га поздрављале желећи му сваку срећу. У свима црквама приношене су жртве и свуда је било весеље. Кад су му донели знаке краљевског достојанства, он је молио, да их не прима још неко време, док не сазна каква је воља богова. Он узе са собом аугуре и свештенике, који су прорицали по летењу птица, и оде на капитол, који се тада звао тарпејски брежуљак. Овде му први аугур покри лице и окрете ка југу, па му зађе за леђа, додирну га по глави десном руком, очита једну молитву, па се окреташе на све стране не би ли угледао какве знаке по којима би сазнао вољу богова. Међу тим у 73