Просветни гласник

извкштаји шкодских надзорника 0 ооновним шкодама

место тога, господин наставник и васпитач узео је је,'ан. тако од аршина и више дугачак кајиш; привезао га с десне стране о кук, нредвостручио и тако му његова бритва виси о бедрима и у извесним круговима стекда је овоме наставнику неприлично и недостојно његовога васпитачког подожаја пме — „ бритваш". Нека би ово давање имена у мадим месгима имадо и других побуда; нека би оскудност дикткрада, да се, место бољег сечива, купи и бритва; пека би сваки био сдоОодан да на самоме себн свој укус остварује — ипак цедокупна спољашност, оваква каква се огдеда на овом човеку, не одговара ни њему дично , ни учитељу на по се и баца дошу светдост на цео стадеж учитељски, у коме се може наћи нросвећенн чдан који пред своју децу, која се на њега угдедају, нема шта боље да изнесе но једну бритву на ка]ишу, са којом учитељ III и IV разреда и још управитељ основне школе у једној вароши, свршава сва јавна н приватна посла и у црхгви и у шкоди и у вароши. — Да ово прећутим, нисам ни хтео ни могао тим пре , што овај наставник заузима тако од лично и угледно место и што му иначе не оскудева много да буде добар учитељ. Ако се мисли да ће се са онаквим одличијама поДизати углед учитељеког стадежа, онда се у самим учитељским круговима, има врло доше мњење о себи и свом позиву. Ја мислим да то није лепо и сматрао сам за ненријатну дужност да то ставим у извештај, који, ако се нечата модим да садржава н овај одељак — за јавност. Немајући нрава да даље утичем на начин одевања господе учитеља, — нека ми је дозвољсно да проговорим о начину одевања деце, нарочито женске. То ми је дало повода — између многих прилика — једно женско детенце у Ерагујевцу, ћерка једног одличног родитеља, које је на врло приметан начин одевено и утрпано са кодико скуноценим, толико издишним до датцима. II ако родвтељи и сви који имају кога да одевају из дана у дан говоре, како нм је тешко издржавати прекомерне трошкове злогласне „моде" ипак се та тешкоћа не огледа у практици. Довољан је само један поглед по мдадежи обојега пода — особито девојчица •— прадиком »врбице" или онако о свечаном дану, па и на испиту. Каквих ту нема измишљотина у одеду! Овај прекомеран дуксуз још за време детињства не може уродити добрим пдодом ви у зредије године. Томе треба, бар колико је могуће ставити једну препреку, сличну оној иаредби, која се односи на одело ученица Више Женске Шкоде у Београду.

Тробало би забранити ношење скупоцених и кицошких хаљиница, кићених шеширпћа и свилених амрелчића. Место тога нрописати просто, времену и пристојности сходно одрдо , а кад ко изађе испод иодручија школског, нек се одева како уме и може. Школа само не би требало да је расадник луксуза и раскошлука. Путем једне обпчне наредбе, но у којој би бидо мадо поближе детаљисано шта се може носити а шта не, дало би се све ово укратити. Родитељи могу своју љубав на много племенитије начнне деци указивати, а не бушењем ушију и откупом свидених аљина. Многи би се отац и разборита мајка без сумње обрадовали оваквој једној наредби, којој бн се имале и ееке дуксузне учитељке подврћи. Између предмета, које је требало видети у школи спадају разни школски зааисници, инвентари, дневници, списак кажњених ученика и дневник школског рада. Осем овога носледњег, све је друго тачно вођено. Наншао сам на једног само учитеља, који-.није умео полутине од штампаних Формулара даушијени да подудари, него је на сваком табаку за себе писао, губећи тако на сваком по две стране. По неки оиет није знао за што су онако постављене линије у Формулару за униспвање кажњених ученика, и да се грешке једног ученика кад се понове дају неких 8 пута код његова имена додати. Ја сам у сдичним приликама упутио на тачно вођење и употребу записннка. Ведика је олакшица у томе што су учитељима и учитељкама дати ови готови Формулари, те тако уштеђУЈУ и У времену, губе повод да се изговарају како не умеју да воде иди немају на чему и најпосле ностизава се овако једна нотребна сличност и једнообразност у свима шкодама. Формулари за прозивке потребују, какви су сад много артије п тиме бива већи трошак. Имајући и сам у нрактици потребу да правим прозивке мислим Да би се дала у пода смањитп она грдна маса хартије, која оде на прозивке у свима школама у Србији. — Да би се та економија постигла ваља изменити само рубрику у врху прозивке, где су означени дани и датуми, па у. место што се датуми од 16 до 31. продужу.ју на другн дист, могу се печатати на истоме листу тако да под датум 1-ви дође оздо 16, под 2. да дође 17 и т. д. Тако би за два датума служила поред имена по једна рубрика и за разлику кад пада' дотично „одсуство" треба „одсуства" од1-15 бедежити у горњем крају рубрике (поред имена) а „одсуства" од 16 до 81. у доњем крају исте рубрике. На тај начин бида би уштеда на много хиљада хартије у свима осн. школама у Србији. Такав Формулар по моме преддогу изгледао би овако :