Просветни гласник

561

више прозаично расположени — или миследаје њихово опредељење овде на земљи са свим за неке више државне прилике, па укидају деци песму, то најкеће уживање за омладину. То исто бива и са црквеним аевањем. С дана на дан оно опада, и што су новији учитељи, то гора црквена песма. — Ваљало би проппсати тачно које се народне песме морају зпати и па предавањима да један певач обучи учнтеље бољим народним песмама. С овим сам у главним потезпма казао шта сам мпслио да је добро и унапређује основну школу, а ни-

сам изоставио да напоменем шта још за њен напредак у мањој или већој мери педостаје. Благодарећи господпну мпнистру на одличномиовереп.у , које ми је повторно указивато част ми је назвати се 7. Јула, 1883. год. У Београду. Нонизни госп. министру, ЈКив. ЈКивановић суплент, изасланик за преглед оси, школа у окр. рудничком и у Крагујевцу

ЦАРСКА АКАДЕМИЈА НАУКА У ПЕТРОГРАДУ

На главном академијском окупу, што је био 29. децембра прошле године, прочитан је овакав извештај физичкомате.иатичког и историјско-филолошког одсека за 1882. годину : „Взносећи овде годишњу суму оних снага, што су радиле у нашој средини у корист пауке, ми се н нехотице сећамо пре свега и оних осетних губитака, што их је академија дочекала после потоњег нашег свечаног скупа. Ево нам прилике, да јавним изразом наше туге дамо достојан део признања покојницима, што су много кориснога урадили и сад већ прешли у историју. Прво да поменемо нашег пређашњег председеика гроФа Ф. П. Литкеа, чија је успомена тесно спојена с исторнјом наше установе. За тим жалимо губитак наших почасних чланова, који беху заслужни трудбеници, као што је : најсветлији кнез Александар АркадијевиД, Суворов-Римнички , председник археолошке комисије гроФ Сергије ГригоријевиИ. Строганов, туркестански главнн гувернер Константин ПетровиК Кауфман , начелник руских телеграФа Карло КарловиК Лидерс и пријатељ нсторијске науке гроФ Владимир ПетровиК Орлов-Давидов. Пз реда наших дописних чланова избрисала је смрт многа чувена имена , која су свуда изговарана с поштовањем. Тако је 19. априла довршио своје славно поприште Чарлс Дарвин, један од најгенијалнијих природњака нашега века , коти је целој јестаственицп дао снажна полета. Енглези, вазда захвални ономе који даје нов сјај енглескоме имену, сахранили су великог реФорматора сувремене науке у паптеон своје народне славе — у вестминстерску абатију, поред Њутна, тако рећн, иод сенку оног натписа што се светли на гробници Њутновој — Бесив §епепз ћишаш.

Скоро у исти мах преминуо је у Љшдону председнпк Л.инејевог друштва Џчрџ Бентам, којн је обилатим, важиим и големим радом својим у систематици биљака заузео без поговора прво место међ сувременим ботаничарима свих држава. А из реда Француских научењака , којима је ботаника захвална за највеће успехе, нестало је Декена, што много година беше директор париске ЈагсИп (1ез Р1ап1е8 , достојан наследнак ДеФонтена, тројице Жисија и ТурнФора. Исто тако беше и за другу грану науке осетна смрт чувеног Француског геометра Лиувиља, необично продуктивног научара, који није пропустио готово ни једну грану математике, а да је не обогати важним допунама. Скоро у једно исто време умреше у Минхену стари апатом Теодор Бишоф, што се у историји сисара прославио радом који ће за дуго остати класичан, и филолог Карл Халм, који је одличним радом у обема класичним литературама стекао себи светло место у пауци и нарочито припомогао да се боље познаду умни производи Цицеронови. У Единбургу је преминуо одличпи санскритолог Џон Муир , који је доста суделовао на сад тако пространом пољу за изучавање литературе и старина индијских. И на нослетку - у Гетингену је умрво у дубок<>ј старости научењак првога реда, химичар Велер , ученикапосле и друг Берцелиј \сов, који је унео у науку много важних проналазака. Преглед радова у Физичко -математичким и историјско -Филолошкнм наукама, треба да се почне математиком, као науком по првенству , која је у нашој академијц свакад заузимала једпо од главних места. Наш много уважепи потпредседппк, академик В. Ј. Бупаковски трудио се неуморно да разради. опај део те науке, у коме већ има маого важних његових истраживања. 71