Просветни гласник

605

рашњи, околина још пеописата , као што је вредни књижевник наш г. Мидићевић описао Србију у старим границама, где паставницп сав нотребни материјал , за упознавање своје (колине, логу наћи- У целом округу само сам нашао да је овај предмет понајбоље и најнотпупије предават у II раз. II. одељ. мушке прокупачке школе. Познавапе ирироде (јестаственипа). И са овим нредметом иде доста тешко. Наставнпди немају никаквог путовође за предаваље истога. Колико је шкода, толико је разних начина и разног материјала узето ; али ипак кад се узме у рачун да наставпици немају о томе ни ручне књиге ни детаљпијег програма, то је и у овом предмету постигнут добар усиех, деца су упозната са кројем и саставом свога тела (ту је прикаламљена и наука о чувању здравља), за тим упознала су се са обпчним домаћим и дивљим животињама, о кроју тела, о животу, користи и штети од њих, о најобичнијем биљу, нарочпто оном што за храну људи н стоке служи (само је изостало упознавање отровних и шкодљивпх биљака). 0 исконима је свуда по најмање нрелажено. Ту је узимата кујнска со, гвожђе, угаљ, злато, сребро и бакар. Земљоиис прилично се предаје. Достаје олакшице допринела нова карта краљевипе ; по на жалост у неким школама и ње нема. На њо,ј има доста. погрешака у размештају села о току и утоку река ; али бар боље нема. — И као наставник и као ревизор сада увидео сам велику потребу и на овом месту подижем свој глас, да се израде ски окрузи у засебним картама у што већем размеру, по прилеру оне карте Србије од 1877, год. онако чисто и читко и таква карта служпће да предаване познавања домовине у II. раз. и свака школа — свако одељење — нека има такву карту свога округа. У земљопису се осећајош добар напредак и због тога, што је с њпме спојена историја тако, да се деца интересују за упознавање оних места о којима има и историја да прича. па пошто су сви крајеви наше отаџбине, сви окрузи па готово и срезови преживели по неку нсторијску прилику, то деца у интересу и радозналости неосетно уиознају и своју отаџбину и историјске прилике. Напоменув овде у неколико и о нсторији допунићу само то, да се и овај предмет у новије време нредаје лено и разумљиво. Са земљописом српских земаља иде доста тешко. Материјал израђен, то је само сувкостуртих земаља, а при том и карте нема удесне; но ваљда ће се новим програмом и то поправити. Писање је доста рђаво. Узрокјетај што ушколи нема места да ђаци нпшу под надзором наставника, а код куће деца пишу на равној земљи потрбушке, па нрема томе о деном кисању не може ни помена бити.

Певане. Та лепа вештина предаје се надостаместа. Нл њу треба обратити мало бољу пажњу , особито у поводобивеним крајевима. Имао сам једиу прилпку у мојој ревизији , где су деца лепо н иравилио одпсвала неколико песама п завр.пила са химном, на које је мпога старачка суза гронула од велике радости, и то је више тропуло присутне , него и сам Ј.аучнп успех, то их је више приљубило школи п омилело им школу, него све друго. Женски рад. Не рачунајући то, што саме матере (са малим изузетком) пису вепгге у леиом женском раду да своју децу руководе и иоучавају у томе, у вароши Прокупљу постигпут је .заиста леа успех. Гимнастика се већином сматра као ништавило и изговор је у томе да се деца и иначе у игри и оду развијају, алн и ако је у ствари тако, опет та вештина треба да је заступљеиа у свакој школи ради реда и такта, који се тиме постизава. Изложивши овако у кратким потезпма методе нредавања сваког нредмета, мило ми је што могу рећи да су готово сви наставници врло вољни, заузимљиви и трудољубиви. Код свију сам по свршетку иснита критички прешао сав рлд наставников, исирављајући му погрешке и мане а одобравајући му оно што је добро. Видећи овако велику вољу и труд наставнички можемо се потнуно надати да ће се за кратко време нодићи паша основпа пастава на велики ступањ , и пеће још дуго проћи , па ћемо ретко где наићи на рђава и нерадна наставника. 0 распореду предмета на разреде, о књижевностн школској, било је за последњих неколико година доста говора, па једно ради тога , а друго ради тога, што се већ пзрађују програми, који ће све то поиравити, задржавам се од говора о томе. Овим сам извршпо, господине министре, посао, који мн је надожило високо поверење, које ми изводесте иоклонити одредив ме да као ваш изасданик прегледам овај иови пзданак народне просвете у новодобивеном крају наше отаџбине — у топличком округу. Трудио сам се искрено да поверени ми рад и дужност буде вршен и извршен савесно а у корист школе и мдадежи, која се у њој учи. Извештај овај изразје упечатаказадобивених прп извршивању повереног ми нослаи топле наде да ће нагаа шкода корачајући овим стаднпм корацима брзо својој мети доћи. Захваљујућв госиодину министру иа високом поверењу 5. Јула 1883. год. у Ераљеву. Остајем попипни ЈА. ЈА. ЈА и^ошевић учите ./Б школе краљевске.