Просветни гласник

00(5

ИЗВЕШТА Ј Г. Стевана Ловчевића, професора, о испитима у основним шкодама вароши Пожаревца и срезова: млавском, моравском, иожаревачком у окр. пожаревачком. Госиодине Министре, Одређен Вашим актом од 27. Маја ПБр. 4209, да прегледам овогодишњи рад у основним школама вароша Пожаревца и срезов;1ма: млавском, моравском и пожаревачком, ја сам тај посао изнршио, о чему Вам сада подноснм овај извештај. У особеним прилозима — који иду уз овај извештај — ја сам поднео све захтеване нодатке и оне којн су, држим, бнли потребни да се што боље осветли рад и могућност успеха у појединим школама. На овом месту да кажем шта у опште мислим о настави у школама које сам ове године обишао. Кад би се некако могло одвојити питање: јесу ли наставници осн. школа радили? од овога: како су радили? — одговор бн био лак и на оно прно још и повољан. Законом о пернодској повншици учињеп је корак врло подесап и погођен пут — да се у школи ради, разуме се при свима осталим нормалним и повољним приликала за рад. Да се пак никаквим законом од слабих — или да, будем праведнији: од неумешних — радника, не могу начинити добри, то је већ најприступачнија истина. Но овоме се може доскочити нзчим другим. Кад је воља н трудба ту —• а овога, у опште узев, ие оскудева нашим учитељима — наћи ће се зар и пута да се оне не троше у залуд. Јер истину рећи, има још прилпчан број наших осн. школа које су налик на оне „воденице што мељу али брашиа не дају.* И баш зато није лако одговорити на питање: како стоји са наставом у основној школи? Можда би најбољи, а свакојако најпоузданији одговор био: у оној школи добро, у оној лоше. Учитељ је душа школи давно је речено и неће се моћи никад порећи. На једном месту већ по првимдечијим одговорима тшдите да имате пред собом мајстора свога посла, док на другом, обузме вас нека туга гледећи све муке и тортуре и учатељеве и ученичке. У оваким школама у колико већа ревност, у толико већа опасност по непомућени мозак дечији. Враћајући се литању о стању наставе у основним школама, ја ћу ипак да кажем, да је се у опште почело — али тек почело — ићи у напред. Наша је се основна школа већ прошарала ваљаним радницима, који свој посао разумеју и са умешношћу га врше. Место сгарог „задавања" и „слишанања", местооног механичког ,>учења" полако се у наставу увлачи ра~

ционални рад који једино има своје вредности и своје трајашности. Разумнвање н мишљење о оиоме што се учп мало по мало потискује оно голо и јалово памћење овога или онога. Факта. II ма да старо, недотунавио чегртање и монотоно иевање свега и свачега још на многцм местима царствује и жилаво се држи ипак нада је да је корен механичком раду у основној школи заљуљан и да ће се скоро моћи са свим и ишчупати Који би били — како ја мислим — наЈпречн пути да се томо. припомогне, нечекајући онако Мојсијевски да старији радници изумру, ја ћу мало ниже казати. А сада, да у крулвијим потезима обележим добивене утиске о стању наставе појединих предмета. Наука ХришАанска. Ко је тврдог убеђења да се морал у опште, а хришћански на по се, даје паучити из књиге н то из Науке хришћанске најбоље и најпрече, н ко очекује да дете а будући човек иосле научених молитава, „заповести божјих", прича старог или новог Завета. „поштује оца и матер", „не краде", „не желн ништа што је туђе", — тај би рекао да се оваким предавањем, какав се у великом броју школа може наћи, то не да постићи. Но и ко је скромнијих захтева, — ко држи да су прилике у животу, околина, иримери, угледање и много штошта јачи од моралних нретписа. и ко од Науке хришћаиске само тражи да се хришћанско дете упозна са учењима, или и догмама, вере у кпјој расте, и тај, велим, не би могао бити баш задовољан. Ја сам истина наишао на наставнике који су „божје заповести" умели да доведу у везу са догађајима и грешкама свакидањег живота, који су Свештену Историју (за II. раз.) испунили леним и погодним нричама Старог и Новог Завета а догме хришћ. вере (Катихизис у III р.) објашњавали, колико се то у опште даје објаснити деци од 10-12 год. али је број таквих наставника сразмерно врло мали. Много је већи број оних где учитељска питања и ђачки одговори једно друго и не чекају но немилосрдно јуре - тако је већ утврђен ред питања и одговора — и „главе" из Свештене Историје и Катихизиса летеједна задругом. Питања: „Шта је то вера ?", „У ком је члану Христос васкрсао" ? „Зашто је бог најпре створио ваздух па онда земљу"? и др. очекују одговор: »Вера је дар божји, којим ми срцем" н т. д., „Христос је васкрсао у нетом члану вере", „Бог је створио најпре ваздух зато да он држи земљу" и др. и то још нису можда најгори одговори. А словенски текст у Молитвама и Заповестима — то је нешто варварски. Слушајући децу (а ово нарочито по влашким селима) како се они моле богу или монотоно певају Заповести на језику који називљу словенским, толико ми је се пута натурила мисао да овде „од узвишеног до смешног" нема баш