Просветни гласник

607

ни корака. Па је често и српски текст еакарадан и наопачки. Ту је на црилику српски превод/Оче наш-а: ,Отац наш, који јеси на небу" ит.д. „опростн нам дугове наше иа Кемо и ми" ит.д. Да би се таквом изучавању Науке Хришћанске, у колико је оно још заостадо по осн. школама, учинио крај, треба, држим, променити и сам распоред предмета и учебнике. Тако у прва два разреда да уђу Мо.1нтве само са српским текстом. Еатихизис потиснути што је могуће у старнји разред, а место садањег учебника Свештене Историје скдопитн из старо - и новозаветних нрича неку врсту читанчице која би мимо вршења свог задатка бида још од помоћи читању и причању. Да ту неби требадо да уђе оно што се доцније неће веровати, иди мора заборављаги те да се друкчије научи (да човек нема једно ребро мање но жена и др.) држим да је већ крајње време. Сриски језик. За изучавање овог предмета, у овом крају, због вдашког едемента, има придичних тешкоћа. У многим селима деца удазе у шкоду не знајући срнски иди врдо оскудно. Но и пошто се већ савладају те ирве тешкоће око учења језика, још за дуго остаје траг — и у говору а нарочито у читању - оне тешке и но ненавикнуто уво, досадне акцентуације. Једно то а /1 руго неумешност у обучавању чини те се у неким шкодама може наћи ружно, некако, ако могу да унотребим израз, џомбасто читање, с оним досадним ионављањем једног сдога или речп по три и четири пута нди застајањем иза сваке речи или оним моногоним, комарачким певањем без икакве пажње на оно што је се прочиТадо. Но могу да речем да је овако у мањем броју школа. Већина учитеља обраћала је пажњу на лепо, тачно и догично читање, са пажњом п нричањем онога што се прочита. Нисање је већином неправилно и ружно, а нарочито код учитељица. Оне већином имају некакав особити укус о лепом и правилном писању, а разуме се погрешан, па га таквог и пресађују. Код њих се обично надази онај одвратни „крчснопис" са тачкицама, чворугама на словима. Да ако овоме — уз упутство наставницима — помогну нови прописи. Анадизаје већином петачна Опазио сам да с овим у општс слабо стоје сами учитељи, још впше учитељице , па отуда наравно несигурност и незпање п код деце. Може се, истина ређе, још наћи да је та н та реч именица „зато што се нред њу може ставити речица тај" нли та итд., да се гдагод позна само по неодређеном начину, или да је аешто предлог или свеза „зато што се не лења." Но ово су ређн случаји, али су много чешћи да се брка пој;1М придева и иридога (који се много внше ?ове још наречицом а на једиом месту нађох и : наречијем) нреддога и свеза , и то , разуме се , греше

ученици онде где и учнтељи. Овоме ће помоћи добра ручна књига за учитеље, што је већ в покушано набавком књиге „Предавања из срнског језика.* На овом месту да казкем одмах и то да се читањем Словенског језика стоји песравњено горе. Рекох да има школа где се и српски чита без разумевања, а за словенско читање то је већ правило. А како се код Словенског језика баш н тражи само читање без разумевања и тумачења прочитаног — то ја не знам да ли није оиравдана бојазан да се таква рђава навика — рад с неразумевањем — може после пренети и на друго земљиште, на друге предмете. Кад се је пак нашло довољно раздога да се словенско читање п даље задржи у осповној школи, свакојако неће зар бити безразложно то да се сведе иа што мањи број часова у што старијем разреду. 'Гешко мп је одредпти како стоји са наставом нредмета који носи име: Познавање домовине и света. Само име преварило је многе и забунидо. Садржај тога предмета у већини шкода то је некаква енциклопедичка зОрка: цигаља н звезда , обдижњих потока и дадеких мора, оконих села и кише и облака, и шта ти ту још нема ! Па још кад вам се каже да се за све то није ннкад нзишло с децом у природу, нн у школску авлију радтога, онда се може мислити колико је муке и труда стало и учитеља и ђака док се све то „научидо." Ја сам наилазно и на светле изннмке, на учитеље који су сав тај , како нзгледа, огромни материјад умели лако савладати, који су нашди онај црвенн конац која се кроз ту науку провлачи н води правце геограФСкој карти и Земљопису. Ади највећа већина учитеља ту је се тако сплела, да се у нознавању домовипе и света , што рекли , од силне шуме не види дрво. Како је новим законом о основној шкоди овај предмет избачен као засебна целина, одвојита наука , то би ипак извесне нартије његове требало да уђу као припремни део за Земљонис. По свој прилицн да се тада неће ни тако расплинути као што је сада случај. Земљоаис. Што сам рекао за ове предмете довде вреди и за Земљонис и у опште за целокупну наставу. Код једних предмет разрађен, нојми рашчишћени и оно што се зна, зна се н разуме се. У основној се школи нема шта впше тражити. Код других и оно што деиа „знају", некако је несигурно, више нрилепљено. Нека се »најбољ^м" ђаку такве шкоде, нитање постави друкчије но што је он навикиуо, или нека се из уређене гомиде његовог земљописног знања потражи одговор само на једно, одеднто питање без систематског ређања свега онога што би томе ирет-= ходило — ви ћете га већ наћи „збуњеног." Осемтога на мпогим местима географско знање окренуло се нц