Просветни гласник

608

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

иросто читање карте. Детс гледи у мапу и чпта шта тамо нађе и видн (планине, реке, вароши, варошице) без икаквог дубљег мишљења отоме. Па ипак са наставом у овом предмету, нарочито Земљопнсу Србије, још добро стоји. Алн већ много горе са нознавањем Балканског полуострва и са Земљописом у IV раз. (Јевропа и остали делови света). Да овоме мпого смета и оскудица геограФских карата — јер ове картешто се за тај предмет сада налазе по нашим школама, не заслужују ни то име — норед нагомиланости предмета или разреда на наставника , и сам сам увереи. Као год што са наставом Земљописа Србије боље стоји но са нознавањем Балканског полуострва и осталог, тако исто боље иде и чвршће је и сигурније знање из Сраскс Историје по из Оаште. Једно што је и највештијем учитељу н добром нознаваоцу истор. података врло тешко умети се наћи у њихној гомили и шта одатле изабрати за Општу Историју у основној школи, а друго, неодређен програм и немаштина згодног учебника, учиннли су да је у Оншту Исто рију ушло баш оно што није историја. Ја разумем да се ту пе може говорити о „погођеним законима унутрашњег развитка", о „појавима духанародног", о „нокрету у књижевности" као што сам то на жалост слушао како ми декламује један малиш од својих 10 до 12 година. Но с друге стране не видим пикакву добит ни од тога ако Општу Историју иснуне онејако зачнњене приче о Ромулу, Рему и курјачици, о Астијагу и Кнру, Љубуши итд. а ово готово и нупн Општу Историју. Како рекох, боље стојп са Српском Исторпјом, ма да би се и ту на многим местима могло пожелети леише казивање самих догађаја (пе само генеалогије владалачке) и боље познавање њнхпог хронолошког реда, те да се не десн, као што се де • шава, да је Косовска битка . догађај од пре 40—50 годнна или да су радници наше новије историје живели и радили тамо негде пре многих стотина година. И Српској би Историјн могла. и требала да помогне Читанка, коју би зар корисније било иснупити згодним народним — и вештачким — несмама свију периода нашег народног жинота него ли Палежом Москве, Војевањем Грка п Персијанаца шго све може имати и нма своје вредности, али тек у другом реду Рачун. И овде се могу наћи сви нијанси: од најпростијих рачунских задатака (на прилику у III р. „колико је 50 и 50"? „а*100 мање 30"?) на до најлепшпх рачунских комбинација. Но правих мајстора и у овоме послу сразмерно је мало. Па и они паставници што су рачупање добро разрадили неће — или ваљда мисле да није нотребпо — да обрате нећу пажњу и на правилност и тачиост самих путова рачунских. Да објасним једним примером. Задатак је: 1 јагње

стаје (кошта) 5 динара, шта ће се платити за 14 јагањаца (при једнакој цени)? Дете ће у највише случајева рећи: 5 нута но 14 (сигурно мисли динара), што је у самој ствари погрешно — ма да је резултанта иста. Осем тога паилазио сам како се х>.ће са великим рачунским примерима да парадира, да се засену очи, а у самој ствари да се кајишари чак и ту, и најлепши рачупски задацч ишчауре се у крајње механичко блебетање. На ирилику учитељ задаје писмен задатак, а ђак одмах меће и рачунске знаке, и још нису пи казани последњи делови задатка а знаци су већ сви на табли Или овакав задатак: Неки човек има 7 кућа, у свакој кући по 7 соба, а у свакој соби по 4 прозора; грађење сиаког прозора стаје 3 дук. шта ће стати грађење свију прозора. укуппо ? И док ја тек очекујем рад, ја већ добијем готов одговор: 588 дук. Таквом би брзином ваљда могао израдити тај задатак само оно чудновато маџарско дете које је ту ире неколико годпна свет задивљавало својим рачунањем. Али се то дете Јокаји називље „богом па земљн" а ово су обична деца III или IV разреда, и никакви богови. А задајте таквом једном рачунџији најобичнији задатак, који он само пнје радио, или још: научио пред испит, па ћетевидети колико је ту, разноврсном рачунском радњом, развијано мишљење и саморадња. Срећа те је тако на мало места али је тек ружно и непријатно кад се нађе по који и такав радник који намерно хоће — мислећи да може — са неколико таквих „великих рачунских примера" за испит спремљених да покрије провалу која знја под његовим радом. „Они раде и до милијона" рече ми један наставник за своје ученпке III р. а својим сам очима гледао како се петљају и муче и са јединицама и десетицама само кад о њима треба мислнти. Још сам примегио и сиромаштво у разностручним примерима. Све једни те једни задаци, или бар по једном калупу. Јабуке и трешње, трешње и јабуке — већ да зуби утрну од самог слушања. II као да се на свету ништа више не броји и ни са чиме другим не рачуна до само јабукама и трешњама. Не знам да ли се овој једпостранођти не би помогло кад би се од кремена на време — или један пут за увек — дала у руке учитељима књига са разним, нерешеним рачунским задацима кад већ не могу да их сами створе или нађу у рачуници Стев. Д. Поповића. Иочнавање арироде. С овим се нредметом, готово највише кубури и натеже по нашим основ шм школама. На врло мало места нашао сам да је ПозпавањеПрироде одиста познавање арироде. Сие се ту зна само се нрирода незна и не уме да нознаје. Љубав ка систематнци је силпа и неодољива. Прво је да се „природа дели на 3 царства" (а откине се и но који