Просветни гласник

609

одговор: „на 12 класа" илн што још горе) па оеда је деоба царства на класе па то тако до „Арахпода" и „Корала". А ако где н дође до најнростијег и најобичнијег оииса животиње или биљке, свакојако ће ире на ред доћи крокодил или слон и како се од њих беаш и спасава, неголи во, овца, њнхна нега и већ шта треба. На мало сам места нашао на школском столу коју бубицу или биљчицу или ио који камен, пего се о свему томе, о Природи, учи из — Шрајберових слика. Знам колику вредност могу имати те слике у рукама вештог учитеља. алн за данас, оне се или у залуд праше, или служе као и свака друга „контрафа" за украс школип, или — а ово је још најгоре — дају прилике, управо навлаче учитеља да мртву слику покаже и онде, где му нрирода нуди, расииа богату грађу. Ја бих можда имао јаких разлога да су Шрајберове слике код нас скренуле наставу о природи са свога пута. Са Поуком о чувањгЈ здравља иде још доста добро. Ето тако стоји са наставом по школама које сам ја сада обпшао. Слика свакојако није иајсветлија, но ја сам на овом месту баш п хтео да истакнем випте оно што није добро, што Је за осуду и за одбацај. Рекао сам напред да су наставници основних школа, с малим изузетком, свој посао савесно вршили. Што ипак уснех нпје свуда онакав, какав би се могао и смео очекивати, нити онолики, колики бп требао да је, према утрошеноме раду — није свуда кривица до учитеља. Још ће се, можда за дуго, чекати да у нашим нарочито сеоским, школама буду све погодбе тако иовољне, да учитељ одговара само за успех и да се цигло за њ и брине. Рђава учионица, рђав стан, неуредпо посећивање школе од странеђака и сва могућа довијања и узрочења да се дете од школе задржи, велики бр'|ј ђака на једног радника, рад са три разреда, нагомиланост предмета на поједине разреде све то и још много друго шта, нагомила тешкоће које није лако савладати те изнети похвалан уснех. Некима је се од ових незгода у неколико доскочило, другима се треба довијати. Али чини ми се да ништа тако нравце н тако брзо не иде па поправку наставе у основној школи онде, где је она још упарложена, као учнтељска удружења. И како ја скромно мислим, ннкакве жртве, времене ни новчане, не би биле велике за ту сврху — за среско (као најближе и најбрже) удруживање учитеља ради узајамног упућивања у настави. На ону другу иоловину образовања, на васпитнн део, слабо се или готово ни мало, не троши ни времена ни пажње. Нзгледа, као да нико и не мисли да школа и може и треба и томе да помогне.

Какве су школске зграде, казао сам у прилозима који иду уз овај извештај. Овде ћу само дакажемто, да ири оцењивању које су зграде тако рђаве да би школе требало затворити ако се не би имале где изместити, нисам смео иоступати строго , иначе би их требало листом затварати. У осталом зграде су већином врло рђаве и врлојетешко о.лредити које су горе. У прилогу под •///• ја сам покушао да их по удесности групишем. Са ђачким посећивањем школе. по уверавањувећег дела учитеља, иосле новог закона и после §. 39. иде мало боље. А што баш не иде како треба, узрок је једно што је ствар још нова (на неким местима у школски одбор ушли су људи неписмени, па и не нознају добро своје дужности и своја нрава), негде су школскн одбори образовани ту скоро, а негде је узрок н сам састав школ. одбора. Кад у школски одбор уђу људи меки, нонустљиви или још ако су у завади са учитељем — нарочито ако је све ово код председника одбора — онда се решења редовно доносе а — пе извршују. Ово што рекох нарочнто вреди за решења о родитељским казнама за недолазак деце у школу. Држим да би се о оволе водило више рачуна кад би се о одборској радњи и извршавању закључака подносио какав извештај и у току године. Ослобађања деце од школеније било, алије било случајева да уписани ђак ннје никако дошао у школу, што је „то исто мало друкчије." У ирилогу под •//// шаљем имена таквих ученика из неких школа, гдеје рђаво посећивање узело маха. Што се тиче отварања IV разреда по селима, ићи ће врло тешко све дотле док се нове школске зграде не поднгну. И до сад се је жалило да су школске учионице мале и рђаве па сад још тај број увећавати но истим учионицама не видим разлога. У поменутом нрилогу / 5 изнео сам код којих би се зграда иреграђивањем дало начинити нове учионице те дакле отварати и IV разр. Но опет оваким нреправљањем старих зграда и дозиђивањем станова за учитеље, општине би се бацале у трпшак а опет не би имале ваљаних зграда. Тиме би се можда само одгађало зидање нових зграда што баш треба да је нрво и прво. Што којој школи треба од учила, такође се налази у прпложеним нрегледима. Овде само да додам да за земљописну наставу учитељи пмају при руци само добро израђену карту Краљевнне Србије (многи и њу немају). А оне мале карте за 4 дела света и карта Балк. иолуострва и Јевропе нису ни од какве користи нитп заслужују име геограФских карата. С тим дакле треба све школе без разлике снабдети. Модела метарских мера имамали број школа. Но скоро све су општнне — како сам извештаван од 77