Просветни гласник

615

Батерија Бекерелова. — Векерел испитујући 1865. године термоелектричне особине судФата бакра вештачког, нашао је да кад се он загреје на 200 до 300°, онда је веома иоложан. Пошто се судФИД бакра топи тек на температури вишој од 1000°, он се може доста јако загревати. Са њим је залемио Бекерел једну металну легуру од 90 делова бакра и 10 д. ш:кла н од таких елемената састављену батерију загревао је гасним пламеном а хладно водом, којаје пепрестано отицала Све те батерије нису добиле практичне нримене н остале су само као апарати за експерименте у лабараторијама. Сад ћемо прегледати неке термоелектричне батернје, које су ушле у практику и употребљене за галванопластику и у последње време и за електрично осветљеае. Батерија Ноева. — Батерија, што је саставио Ное (№ее) примењена је јако у Аустрији иНемачкој. Сваких двадесет елемената батерије загревају се једним гасним пламеном и ако у батерији има 60 или 80 елемената, онда треба 3 или 4 гасна пламена. Елементи сваке групе (од 20 елемен.) поређани су су хоризонтално у наокруг као зраци и то тако да су они крајеви што ће се загренати унутра, а они што ће се хладити напоље окренути. Ни Ное није узео чисте елементе него легуре и то аргентан (од д. бакра и 10 никла) и легуру антимона и цинка. На оном месту где ће се метали загревати, обе легуре залемљене су непосредно једна за другу, без икаквог другог метала, а на оном где ће се хладити легура од једног елемента залемљена је за плочасти део бакарног шупљег цилиндра, који је опет залемљен за аргентан а то с тога, да би се бакарни цилиндар, као већа површина лакше хладио од ваздуха који кроз тај цилипдар струји. У пајповољнијим условима, а то је, кад се она места што се загревају загреју мало ниже од температуре топљења, онда елеменат Ноев даје два пут већу електромоторску снагу од елемента Маркусовог, т.ј. скоро '/ јо Д ео елемента хидроелектричног (Маркусов даје тек */ 2 о Д е0 )- Пошто у батерпји има 20 таких елемената, то дакле цела батерија, загрејана самоједним пламеном, дајескоро два пут јачуструју од галванског елемента. Осим тога унутрашњи отпор у термоелектричном елементу је три пут мањи но у хидроелектричном, а то такође иде у корист термоелектричном елемепту. Струја у батерији јави се иосле два минута , јер толико треба да се дотични крајеви елемената загреју а може се нрекинути кад се хоће.

Бсстерија Кламонова. — Годипе 1869. Кламон (С1ашоц(1) је заједно са Миром нанравио једну термоелектричну батерију од галена (Р1>8) и плоча оловних. Но како су се ти метали у след топлоте оксидисали, што је давало већега отпора струји, то је та батерија и пропала. Доцније, и то 1874., Кламон паправи другу батерију коју је загревао гасом и код које су метали били оне исте легуре цинка и антимона кој!' је употребио и Маркус за своје елементе. Но како ни тако састављена батерија није нашла примепу у практици, ми се нећемо више код ње задржавати и прећи ћемо да опишемо најиовију батерију коју је направио Кламон, и која је пајбоља од обеју ранијих. Од 1874. године Кламон се ненрестано занимао испитивањем термоелектрнчпих батерија и најзад 5. Маја 1879. године Ди Монсел, члан Француске академије, изнесе пред академију нов састав термоелектричне батерије , која је била тако јака да се њом могла добити и електрична светлост. Цела батерија састављена је од ова три дела: 1. Огњиште, са кога се загрева онај део батерије који треба. 2. Батерија у правом смислу речи, т. ј. скуп елемената поређаних у наокруг. 3. Спољашни део, коме је задатак да хлади онај део батерије, који мора да буде на нигкој температури но загрејани део. Огњиште. — Загревање батерије бива уљем или угљеном. Иродукти горења полазећи са огњишта пењу се на више, па се онда у другој цеви врате на ниже и тек кад се но други пут окрену на впше изађу на поље кроз димњак. Поједини елементи батерије загревају се врелим димом што полази са огњишта но ц то не непосредно, не нролази дим одмах поред елемента да их загреје, него дим загреје цев кроз коју пролази и тек она пошто додирује елементе, загрева их својом топлотом. Такво загревање је једномерније и унраво као што треба. Батерија. — Батерија је састављена од више слојева елемената и елементн сваког слоја поређани су у наокруг око огњншта како би се један њихов крај загревао. У једној батерији има 60 слојева елемената, а у сваком слоју но 50 елемената, дакле свега 3000 елемената у целој батеријц. Сваки елеменат је један термоелектрични комад метала дугачак и широк по 3 сантиметра а дебео 2 см. Метал је пак легура визмута и антимона а ноједини комади носастављани су један с другим гвозденим шипкама. У нарочитим калуиима излије се од један пут по недесет елемената који су у исти мах п везани један с другим. Већ ових 50 елемената праве