Просветни гласник

616

.једну милу батерију и кад се они у 60 низова поређају, оида дају Кламонову батерију од 3000 елемената. Један крај елемента се загрева а други хлади и у след тог разног загревања порађа се у сваком елементу електрична струја. Таква једна батерија (од 3000 елемепата) даје толику електромоторску снагу као 60 елемената Вунзенових и то кад се уиутрашњи крајеви загреју до 360° а спољашњи до 8о°. Дсо за хлађеЊе. ~ Да се не би спољашњи делови елемепта :1агрејали и ви.не од 80°, вал>а их хладити и за то је Кламон удесио нарочити један део на својој батерији, која ће прегрејане спољашње делоие елемената што је могуће више хладити. То су шнроке бакарне плоче ноређане иза сваког низа елемената као ребра свуда около батерије. Кад се спољашњи : Јфајеви елемената у след спровођења тоилоте и сами загреју , онда њихова топлота прелази одмах на те бакарне плоче, које су па ваздуху, те тако хладећи се саме, хладе и спољашње делове елеменачм. Та батерија Кламонова зове се још и термоелектрична исћ, слектрични калорифер, а ево зашто. Највећа батерија направљена до сад има 6000 елемената 1 у себи и троши 9 до 10 килограиа угљепа на сахат. Кад би се тај угљен горео само рад добијања електрицитета, онда бн тако добијени електрицнтет стајао врло скупо. Међу тим огњиште батерије може се употребити за најразличније послове за које треба топлота 300 до 400°, и онда је електрицитет споредни производ, пошто би се тај угљен утрошио и иначе рецимо на загревање каквог казана или чега другог. Дакле са термоелектричном пећи може се у исти мах загревати парни каз:н и добијати доста велика количина електрицптета. који се опет може на што друго употребити. Батерија од 3000 може својим електрицитетом да пали електричну ламну која се равна по јачинн са 30 до 50 гасних пламенова или са 250 до 400 обичних свећа. *) Жоберова термосунчана батерија. — Најзад да спомепемо да је Жобер нзмислио једну батерију која пеће на свом огњишту трошити угљен , него да једпим великим огледалом прикупи сунчане зраке па да је њима загрева. Не обзирући се на то, што би тако добијена етруја била врло слаба, против ове батернје војује још и та околност, што сви дани у години нису педри и шго је још главније топлота сунчева оије једнака нреко цело!' дана; то би наравно давало и електричну струју неједнаке јачине, а таква се струја не може гш на што употребити. *) Врло је тешко представити себи изглед и састав како Кламонове тако и осталих термоелектричних батерија без слика, с тога ко је рад да их види бар насликане, наћиКе их у изврсном делу: Е. Н врИпђег, ((Ј^еб рппс1ра1е8 аррНсаионз <1е I/ Е1ес1псИ;е 0 , 1881. Рапз.

5. Произвођачи животиљског едектрицитета Носиоци животињског електрицитета, гимноте, тор, педе и остале електричне животиње, јесу у исти мах ! и његови произвођачи. 1 . ЦРОВОЋЕЊЕ ЕДЕКТРИЧНЕ СГРУЈЕ Сва превага електричне струје над осталим нриродним снагама у томе је, што се она може без великог губитка пренети с једног места на друго и то доста далеко. Према тој особини електрнчне струје, ми смо је у стању употребптп одма онде где смо је произвели, или можемо је пренети, провести на какво друго место на више десетина стотина па и хиљада километара и тамоје упрегнути у посао. То нам најбоље показује електрични телеграФ. Но да би се електрицитетом, који добијамо наједном месту, послужили па другом, ваља га провести са првог места на друго и то помоћу нарочитих спроводника. Ти спроводници праве се од таких тела која добро проводе електрицитет и која ће га са што мањим губитком пренети па што већу даљину, јер знамо да има и таких тела која врло рђаво проиосе електрицитет. Каква се тела у ком случају могу употребити за спровођење електричне струје, сад ћемо видети. 1. Земља као сдроводник Говорећи напред о снроводљивости појединих тела видели смо да их има која добро и која рђаво проводе електрицитет не узимајући сад урачун и полуелектроноше. Ми смо видели како је постала та подела и да нема управо тела, које не би могло никако проводити електрицитет као што неманитаквог које би без икаквог губитка спровело струју ма на какву даљину. Па како је снроводљивост неког тела сразмерна његовом нресеку, то сљедује да и оно тело које рђаво нроводи електрицитет, ировело би га онет кад бн узели велики комад тог рђавог електроноше. Земља долази у рђаве електроноше или неелектроноше и то не с тога што она никако не би могла снровести електрицитет, него што га према другим телима сироводи врло споро. Кад би узелн једну жицу од бакра и направили такву ма и дебљу жицу од земље, онда земљааа жица неће нроводити електрицитет а бакарна врло лако. Но ако у место земљане жицс узмемо велики комад земље, па најзад и целу земљу , тада је њен пресек према осталим телима на њој врло велики, па пошто са растењем пресека расте и спроводљивост, код земље, опет ће она у тако великој маси толико иарасти да ће и земља сироводити електричну струју као и какав електроноша, само кад се кроз велниг комад земље сироводи струја.