Просветни гласник

622

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

риолан прогна из Рима. Увређени племић закле се да ће мрзети плебеје и да ће им се осветити за њихову пресуду. 0 тога он оде римским непријатељима Волсдима и наговори их да ударе на Римљане. Волсци га поставише за свога војсковођу и он продре са војском у околину Рима, опљачка сва имања нлебејаца и утабори се близу Рима. Народ не беше спреман за рат, а међу племићима и простим народом била је највећа неслога, те се није могла скупити никаква војска. Тада сенат посла непријатељима људе који ће молити за мир и Кориолана довесги натраг као римског грађанина. Али горди Кориолан одби посланике са највећим подсмехом. У тој невољи сенат изабра посланике од свегатеника и аугура и посла их у свештеничком оделу са светим судовима. Кориолан не хте ни њих послушати. Тада. једна жена (Балерија) нозва неколико честитих римских жена, па заједно са Кориолановом мајком Ветуријом и женом Волумнијом оду у непријатељски логор. Ни клечање ни молбе његове старе мајке и добре жене, ни плач његове деце, која су му грлила колена не могоше умилостивити срце овог тврдог човека. Али кад му напослетку његова драга мати Ветурија викну дркћућим гласом: „Кажи ми, да ли сам ја родила издајника отаџбине своје", умекша се срце гордога човека. Он паде матери у наручја и викну: „0 мати, мати, ти си спасла Рии, али си изгубила твога сина." Кориолан издаде војсци заповест да се врати натраг; али Волсци га убише за то, штоих је преварио. III, ДЕЦЕМВИРИ (ДЕСЕТ ЉУДИ) И АПИЈЕ КЛАУДИЈЕ, ЊИХ0В ПОГЛАВИЦА, 1. Тек гато су се Римљани мало одморили, а опет ночегае старе свађе. Само су сад биле много жешће. Оад су плебеји хтели да знају, што баш патриције М0 Р а ЈУ Д а им за свашта буду судије, и да им изричу правду, јер су то патриције увек од њих криле. Тада један народни трибун (Терентил Арза) захте да се напигау закони, по којима ће сви грађани бити у свему једнаки. Али овом захтевању противиле су се патриције са највећом упорногаћу. Вбог тога је настала нова свађа међу грађанима у Риму. Ту свађу

унотребигае окбни народи, а нарочито Оабињани, те на ново нападоше на Рим. Непријатељи продрегае у саму варош и опседоше градић капито. Оамо од једног човека надали су се Римљани да их избави, и за то га изабраше задиктатора. Овај човек звао се (Квинктије) Цинцинат. Кад су посланици сгигли к њему, да му кажу да је изабран за диктатора, нашли су га у пољу где оре у простом оделу. Његова жена лружи му хитно тогу (огртач), п он је узе, а то је значило да прима заповест сената. Цинцинат похита у Рим на скуи. Ови дућани били су затворени, свака свађа била је престала. Тада започе скупљање војске, и Римљани пођоше одушвљено цротив непријатеља. Оабињани су се већ били повратили, а Екве потукоше Римљани са свим. Динцинат се врати по том у своје село да оре и копа као и плебеји, а не хте остати у Риму. 2. И но други пут претили су Екви и Волсци, да ће ударити на Рим. Плебеји нису хтела ићи у војску, јер натриције нису хтеле да се нанишу добри и правични закони. Кад су# то патриције виделе, они реше да пошљу три сенатора у Грчку, а нарочито у Атину, која је тада под Периклом цветала, те да тамо прочитају и препигау најбоље законе. По том су изабрали десет патриција (с1есеишп), који су били дужни да из страних закона и према народним обичајима нанигау законе за римску државу. За време док су децемвири нисали законе, они су били и највећа власт у земљи. До краја прве године написано је 10 таблица. Да би законе са свим довршили буду остављени тих десет људи у власти јоШ годину дана, те да напишу још две таблице закона, па да посао буде свршен. 3. Док су децемвири нисали законе, они су били први и најеилнији госнодари у Риму. Кад су законе довршили није им било по вољи да изгубе такву силу и власт. 0 тога они реше да и треће године остану у власти, и не тражећи да им то народ и сенат одобри. Апије Клаудије, поглавица децемвира, радио је на томе, да се сам докопа господарства у Риму. Таква самовоља наљути сав на-