Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ СШШТЕ ИСТОРИЈЕ

621

узети ни дугове, ни децу у службу, нити штогод од имања ономе, који оде у рат. Народ ее тиме задовољи и оде у рат. Водске победише и вратише се кући. Ади код куће нађоше старе јаде и невоље. Један богаташ, који се звао Апије Кдаудије, није хтео да зна за сиротињу већ све своје дужнике затвори у тамницу. 2. Диктатор Валерије Посде неког времена народ се побуни. Оиромаси су тражиди, да им се опросте дугови. Тада се Апије Кдаудије дерао, како је народ самовољан и како га треба силом умирити. Уз то дође још једна годема опасност. Водсци и Оабињани нападоше на Рим. У овој невољи Римљани изабраше једног диктатора. Такав један диктатор имао је неограничену сиду и власт. Што год он нареди, сваки је морао слушати. Он је могао убити, протерати човека и радити све што му је воља. Вакон тада није важио, већ је важида воља диктаторова. У то време био је у Риму један илемић, који се звао Валерије. Њега је просг народ волео, с тога изабраше га за диктатора. Он обећа нлебејима, да ће им олакшати њихове дугове. 0 десет легиона *) изађе Валерије на сусрет Сабињанима и Волсцима и победи их. Ва тим се врати у Рим и народ га предусрете радосно. Али богаташи онет не одржаше реч, већ су мучиди сиротињу и тражили дугове. То наљути Валерија и он даде оставку на звање диктатора. Народ у невољи не знаде шта ће радити, већ се сав листом иседи из Рима на једно брдо и ту се утабори. 3. Мененије Агрипа Кад се нрост народ иселио из Рима, онда се патриције препадоше од тога. Они иоелаше десет људи из сената, који ће се са народом договорити и приволети га да се опет у варош вратиМеђу тих десет посданика био је и Мененије Агрииа, кога је народ јако волео. Он отпоче народ световати и поче му овако причати: „Чујте ме што ћу вам причати. Један пут се сви делови теда иобунише противу стомака, јер нису хтели више трпети *) Један легион имао је 6000 пешака наоружаних коиљима, стрелама и мачевима. Место заставе сваки легион имао је сребрног орла на једној мотци. Уз те наоружане ншло је готово толико још њихове иотноре. Осем тога било је и коњаника

да само он један седи и ужива све оно што су они тешким трудом и радом заслужиди. Руке нису хтеле да доносе јело у уста, а усга опет и не макоше се да зубима једо сажваћу и тако стомак оста празан. Он брзо ослаби, али сад и цело тело ослаби и малакса. Руке нису имале снаге да раде, уста опет нису имада воље да говоре. Тада увидеше чланови, да је стомак био тај, од кога је додазила снага и веселост у целом теду. 0 тога нризнадоше да је њихова свађа са стомаком била будаласта и помирише се опет с њим." Плебеји су разумели ово упоређивање и сад су мирно саслушали преддог о помирењу , који им је казао Мененије Агрипа. Он им је казао, да ће се сви дужници ослободити ропства, а свима, који су са свим сиромаси, оиростиће се дугови. Осем тога народу ће се дати још једно големо право. Народ ће од сад сваке године бирати из своје средине по два чиновника, који ће се звати народни трибуни (браниоци, заступници). Трибуни ће бити људи, којима неће нико смети узети власт коју им народ да. Њихов ће- посао бити да пазе: да се народу не догоди никаква неаравда. Да би народ сачували од неправде, они имају силу и вдаст, да при сваком решењу сената викну само вето (уе1;о), што значи: забрањујемо, само ако им се учини да то решење није за народ добро. И кад они викну вето онда решење сената не вреди. На све то присташе пдебеји и вратише се у Рим. 4. Марко Кориолан На ово, што је пдебејима дато, патриције су пристали само из нужде. Али од свију највише се љутио на нова права простог народа један млад племић, који се звао Марко Еориолан. Он је био врло поносит и врдо храбар човек. У рату, који су Римљани имали са Волсцима, он је освојио на јуриш варош Еориолу и отуда је добио почасно презиме „Кориолан". На годину дана пошто су се плебеји вратили у Рим, настаде гдадна година. Кориодан подговори сенаторе, да продају рану скупо. и да на ново задуже нлебеје, на да их после узму за робове. Кад за то дознадогае народни трибуни, они сазваше народни скуп и пресудише да се Марко К -