Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СДИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

620

2. Муције Сцевола И ако Порзена, етрурски краљ, није могао ући у саму варош, он затвори са војском све излазе тако, да Римљани нису могли набавити ништа, што им је требало за храну. Један младић, који се звао Жуције, намисли да учини једно дрско, али јуначко дело, и да тиме застраши непријатеља, без икаква оружја, осем што је мач сакрио иод огртач. И не бореки се ни с ким, дође он до иред краљевски шатор, где је се баш тада издавала војнидима нлата. Муције, који није краља ни иознавао, јурну у гомилу и разбурази мачем краљевог секретара, мислећи да је то краљ. Војници одма зграбише тога странца, одузеше му мач и одведоше га пред краља Порзену. Млади и неустрашими јунак Муције говорио је краљу овако: „Мени је име Муције. Римски сам грађанин и хтео сам убити непријатеља мога отачасгва. Али ја сам се преварио и с тога ћу ти признати, да у Риму има много младића, који су се заклели да те убију." Краљ се уплаши и запрети му да ће га жива на ватри спалити, ако не покаже све оне, који су се заклели нротив краљевог живота. Али римски младић не одговори ни једие речи више, већ узгрте хаљине на својој десној руци, приђе ватри, која је ту близу била, и немењајући се у лицу, пусти да му рука полако гори. Ови који су ту стајали задивише се и ужаснуше, а краљ викну: „иди, иди некажњен! Ти си горе зло учинио себи него мени. Ја хоћу, да се таква храброст награди." Краљ се јако препао од таквих људи и с тога је сам понудио Римљане да се помире. Римљани су морали дати таоце и иовратити неке нределе, које су раније од Етрураца отели. Римљани су јако поштовали и богато обдарили Хорација Кокла и Муција Сцеволу. Од тада је Муције добио .један почастан назив „Оцевола". а то значи „Леворуки," а ово име задржали су и његови потомци. 3, Клелија Међу римским таоцима, које су Етрурцима дали налазила се и једна честита девојка, која се звала Елелија. Одмах нрве ноћи завара она своје стражаре и побеже са осгалим девојкама. Она скочи у Тибар, ерећно исплива на другу обалу и сгигне у

1 Рим. То исто учине и њене другарице и на тај се начин избаве ропства. Но Римљани одмах врате одбегле девојке Порзени. Он похвали Клелију за њено ' јунаштво, дозволи јој да изберејош неколико другарица и пусти једасевратиу Рим. Клелија изабра најмлађе међу девојкама и врати се весело у Рим. II Б0РБЕ МЕЂУ ПАТРИЦИЈАМА И ПЛЕБЕЈИМА 1. Р о б Кад богати племећи (патриције) нису имали да воде ни са ким рат, онда су поступали врло немилостиво према простом народу (плебејима). Нарочито су богаташи мучили оне сиромахе, који су им били дужни. Закони нису ни мало бранили сиромагане људе од богаташа, јер су патриције сами и правили законе, и ти закони били су врло строги. Ако неки дужник није натрицији платио дуг, ииеалојеузакону да патриције има право да таквог дужника узме за роба, или да га прода другоме, па чак и да га убије. 0 тога су плебеји врло јако мрзели патриције и само су чекали згодну ирилику, па да их се отресу. У Риму је била велика неслога и огорчење, а овој забуни унутра дође још и опасносг с поља. Не далеко од Рима живео је народ, који се звао Волсци. Тај народ нанаде на Рим и римски консули позваше плебеје на оружје. У тој опасности од другог народа консули су обећавали простом народу, да ће му помоћи кад рат прође. Ваш тада се догоди нешто што је све зачудило. Један старац, који је утекао из апсане у којој је био затворен за дуг и у којој су га страшно мучили, дотрча на пијацу и викаше за помоћ. Отарац је био сав дроњав, са великом косом и сав модар од мучења. Кад се народ око њега искупио, он поче приповедати: како је се борио у двадесет осам битака; како му је кућа, док се он борио, била опљачкана и сагорела; како су га глад и рат наморали, да све прода, и како је после тога морао крити, али су га његови повериоци (богаташи) свуда гонили. Народ се искупи још више и познаде да је то један стари поштен и вредан војвода. Тада се плебеји узбунише и не хтеше ићи у рат против народа, који је ударио на Римљане. Но консул (Оервилије) умири народ и обећа, да нико неће смети