Просветни гласник

карактерне слике из опште историје

водних жица облију растопљеном смесом од асФалта, битулена и песка. Жице се ту не додирују већ свака проводи за себе струју а међу тим су све изолиране о једном трошку. Тако се справља и осигураиа спроводна жица кад иде кроз земљу. А кад се она спроводи кроз реке и мора, где је у ненрестаном кретању усљед таласања и где треба да се са већом сиагом опире разним упливима, ту се спроводна жица справља мало другојаче и сигурније. Седам пли десет бакарних жица задију се растопљеним асФалтом и уздуж се пруаге још неколико гвоздених жица, еда би цео спроводник био јачи; но да и оне не би од вод,е зарђале и покидале се, још се и опе омотају накатрањеном кудељом. За краће ируге и тако справљен спроводник довољно је јак, а кад води много даље на пример кроз океан, онда се још једном омота или уздужним или исплетепим гвоздепим жицама које се опет обезбеде од воде катрањавом кудељом. Тако справљен снроводник зове се кабел и може бити подземни или подморски. Ма како да је иа тај начин осигуран сироводник од спољашњих уплива, оиет и он од много којечега страда. Нарочито подморски кабели страдају од морских риба које често могу да их прекидају а нарочито од ситиих шкољака » пужева, који се између кудељних конаца и гвоздених жица завуку скоро до средине где су бакарне жице и тако цео спроводник

покваре. Сименс из Берлина, који се много бави справљањем кабела изложио је на изложби старе кабеле у које су се завукле шкољке и иужеви и покварили их. Најзад да сравнимо надземно и подземно спровођење и да видимо које је боље. Сименс вели, да је превага надземног спровођења над подземним у томе. што се надземни снроводници могу лакше надгледати и по потреби оправљати, што се могу видети и што се са мањим трошком подижу но подземни. Али све те добре стране нмају и својих рђавих страна. Надземни сироводници изложени су чешћем квару и кидању што код иодземних то не бива. Пошто су још спроводници од чистог бакра, то су их не мало пута лопови ски)>али са мотака и односили. Надземни спроводници изло!\ни су свакојакој непогоди а не ретко се деси да гро \у њих удара и кида их. Код нодземних пак само \на износи више, а све друге незгоде су уклоњене. \у тим и њих разривају и кваре разне нодземне животиње као што су мишеви и кртице, које коиајући наиђу на кабел на и њега нагризају. Ово вреди нарочито ондегдеје бакарна жица о.чотане само гутаперхом или каучуком. А ако има на кабелу још и гвозданих жпца онда је и та опасн ост престала. Еабели могу бити разне дебљине, одједиог иа до шест и седам саитиметара у иречнику. Ови дебели кабели употребљују се само кад се сироводи струја кроз океан и друга велика мора. ( наставиће се )

НАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по јн.. јЗ. ррУВЕ-у) (наставак) човек, који се звао Хорације Кокло, оетаде на уласку моста; друга два младића одушевљена храброшћу | Хорацијевом удружише се с шим, и сва су тројица | бранили каиију од моста и са својим штитовима и I мачевима задржагае неиријатеља. Жеђу тим с оне Па северу од Рима лежала је плодна земља Етру- стране реке Римљани су рупгили дрвени мост. Кад рија. Краљ Тарквиније о#е силном етрурском краљу је остала носледња даска, они иозваше ону тројицу Порзени и наговори га, да удари на Рим. Порзена са ' да иређу преко те даске и да се избаве. Она се великом војском пође наРим; победи римску војску ' двојица вратише, али Хорације оста сам и борио и опколи варош. Оамо га од Рима одвајаше још река се дотле, докле се мост иза њега не стропошта. ХораТибар. Оа једном ратоборном гомилом војника при- ције са оделом и оружјем паде у реку. Али он храбро маче се он до моста на 'Гибру. Једна мала четица преплива на другу страну, где га у највећој радости Римљана, која је мост чувала, побеже. Само један дочекаше. Непријатељске џилити не иовредише га. 78'

Б. РЕПУБДИКА У РИМУ (510—30 пре хр.) i. велика љубав према отачаству хорације кокло, мудије сцевола, клелија 1. Хорације Кокло