Просветни гласник

624 КАРАКТЕРНЕ еликк

доста, већ пређе у А®рику и нападе непријатеље у њиховој земљи. Он освајагае едну по једну картагенску варош, задоби ведики пљен, и заустави се пред саМом Картагеном. У том стиже нова војска, коју су Картагенци у Грчкој најмиди. Регул, који се насигурно надао да ће победити, буде потучен и заробљен са још 200 Римљана. Друге године по том Римљани иису били срећнији. Картагенци освојигае више вароши у Сицилији, а две римске Флоте упропасти морска бура. Па инак то све Римљане ни мало не застраши. Они направише опет нову Флоту, и одржаше сјајну победу над картагенском војском у Оицилији. Та је победа тако заплагаила Картагенце, да они иослагае више носланика, са заробљеним консулом Регулом, у Рим. да тамо раде да се помире. Регул се морао заклети, да ће се вратити натраг у ропство, ако не изради ништа. Регул је видео да су Картагенци јако ослабили, па за то кад је догаао у Рим, казао је сенату да се ни погато не мири са њима. И одиста сенат одби картагенске посланике и не хте пристати да се мири. И ако је Тегул дао заклетву, да Ке се вратити у Еартагену, и ако је знао да Ке га они ио иовратку уморити тешким мукама, он је више волео свој народ него свој живот, и за то је казао Римљанима да се не мире. Ни савети сената, ни молбе и преклињања његове породице нису га могли уздржати да не одржи заклетву и да се не врати у Картагену. Његови непријатељи уморили су га на великим мукама. 3. Као што је Регул казао онако је и било. У једној битци на мору Римљани опет јако потуку Картагенце. Уз то још и немири у самој Картагени наморали су Картагенце да се мире са Римљанима онако, како су они хтели. Они су морали изаћи са свим из Сицилије и платити Риму голему суму новаца ратне штете. Богато и плодно острово Оицилија постало је римска област. Свака област морала је Римљанима плаћати порез, давати војнике, слати хране и друго све пгго затраже, и колико затраже. Ко је год од Римљана био консул. шиљали су га у област за намесника или ироконсула, где је он могао управљати са свим по својој вољи. Оамо

из ОПШТЕ ИСТОРИЈВ

ипак је морао пред сенатом и пред скунгатином одговарати за своја дела. Кад су Римљани освојили лено острово Сицилију, тада су увидели како је лепо владати над освојеним земљама. И погато су савладали силну Картагену, они су се јако поносили својом снагом и нису се вшпе бојали никаквог народа. Римљани су сад били тако жељни рата и осва.јања туђих земаља, да им никакав уговор мира није биосвети. Док су Картагенци морали угугаивати неке немире у А®рици, дотле су они скупили војску и заузели острова Сардинију и Корзику. Кад су им Картагенци казали, да су погазили уговор о миру, они су онда нретили ратом и ратном оштетом, за заузеће она два острова, По томе није никако чудо, што су Картагенци мрзели Римљане и што су једва чекали да им се освете. 2. Ханибал 1. Један картагенски племић, Хамилкар, пређе са својом војском у Шпанију, да тамо освоји једну област, одакле ће се после моћи кренути на Рим. У Шпанији нађогае Картагенц# многе руднике са сребром и тако обновигае опет своју трговину. Они основагае на обали Оредиземног мора нову Картагену, на оном месту, где је сад Картагена. Кад је Хамилкар полазио у Шпанију, молио га је његов једанаестогодишњи синчић Ханибал, да и њега поведе са собом. Отац му дозволи да иде са њим, али га најпре одведе пред олтар и закле га да ће вечито бити непријатељ Римљанима. Никад није заклетва тако верно извршена, као што је Ханибал испунио своју заклетву. После смрти свога оца и свога зета Хаздруоала, иредузе Ханибал главно заповедништво над картагенском војском. Тако вештих и тако јуначких војсковођа, као што је Ханибал, мало је било од кад је света па до данас. Растом је био висок, очи је имао ватрене, ход му је био јуначан а глас снажан. Никаква онасност није могла да га забуни, никакав терет није могао да га умори. Зиму и врућину сносио је лако, а није ни мало марио за некакав угодан живот. Могао је да трпи глад и жеђ и ноћу да не сиава, па опет да му се то не познаје. Често је спавао на голој земљи завијен само у свој ратни