Просветни гласник

79

КАРАКТЕРНЕ СЛ.ИКЕ ИЗ ОНШТЕ ИСЈОРИЈЕ

625

огртач. У битци је био увек ирви и иоследњи. Војници његови волели су га као свог оца. Најрђавији најмљени војници бивали су под његовом управом врло храбри у рату. Еад су Римљани чули, како Картагенци отимају земљу у Шпанији, било им је то криво и одредише им реку Ебро као границу коју нису смели нрећи. Исто тако забранили су им да не дирају варош Сагунт на левој обали Ебра. Ханибал није хтео то ни да чује; он опколи варош Оагунт. Они послаше у Рим за помоћ, но помоћ не дође. Еад се не могоше дуже бранити, они запалише варош и изгореше са женама и децом. Освајање те вароши објавише као рушење мира. 0 тога послаше у Еартагену посланике, да траже да им издаду Ханибала. Еартагенски сенат није могао никако на то пристати. Тада један римски посланик (Фабије) подиже скут од свога огртача и рече: „У овоме је скуту мир или рат, бирајте гата хоћете?" „Нека буде оно што ти хоћеш," одговори му један сенатор. — „Онда нека буде рат," викну Римљанин и сиусти свој скут. Тако се започе један страшан рат између Рима и Еартагене, који је силни Рим*скоро до пропасти довео а Еартагену са свим упронастио, и који је трајао 18 година (218—201 пр. Хр.). Римљани су очекивали да их непријатељи нанадну с мора, и спремали су се да они нападну непријатеље у Шпанији. Али још они нису били ни готови са спремом, а Ханибал је већ био у Италији са слоновима и африканским коњаницима и пешацима. Човек никад не би могао веровати да се може извргаити оно, гато је Ханибал извршио. Оа војском, у којој су били војници, који су се били навикли само на топло време, са слоновима који се могу само у равници употребити, са хиљадама коња, који су се преко ледених санти и гудура морали на рукама преносити, и који су се често са својим вођама отискивали у непрегледне провале; тукући се са дивљим народима, који су му велике сметње чинили; на послетку у рђаво годигање време, у месецу Новембру; дакле поред свију ових нрепрека, прегаао је Ханибал преко две највигае планине у Јевропи, преко Пиринеја и Алиа. Преко Пиринеја прегаао је брзо; за десет дана пројурио је целу Ралију, и тек што је стигао до Алпа, изгледало је да ће зима

и глад зауставити овог дрскога јунака. Али Ханибал се не уплагаи. Људи и животиње морали су пузати уз стрмените ледом покривене брегове. По цео дан морали су правити путање и стазе и тек кад су вође мислиле да су неки брег прешли, падали су они често у какву долину, или их је лавина *) претрпавала. Па ипак је главни војсковођа свуда био, свуда је уређивао, радио и борио се сам. На послетку после девет дана нузања, при коме је више хиљада људи и већи део стоке пропао, достиже Ханибал на врх Алпа. Ту под самим облацима, на пољима вечитог леда и снега остави он своју војску да се два дана одмара. Но спуштање низ брдо било је теже него и само пењање уз брдо; читаве чете скотрљавале су се у камените пештере и провале, а често се није могло ни напред ни натраг. Еад је војска нриспела у лепа талијанска ноља, није је било ни половина. Од 59000 људи остало је само 26000; остали су били побијени, смрзнути и у бездане засути. 2. Оад је Ханибал показао како је велики војековођа. Римска војска изађе му на сусрет. Он је иотуче на реци Тичину. Тада он пубуни Гале против Рима и направи савез с њима. Римљани су брзо сакупили другу војску. Битка је била на Требији. Ханибал је своју војску окренуо тако, како ће Римљанима ветар терати кишу и снег у лице. Готово сва римска војска била је у тој битци сатрвена. Цела горња Италија пређе на страну победиоца. Где је год дошао, није нигде правио насиља, него је свуда благо поступао па с тога је народ пристаја уз њега. Идуће године- у пролеће Ханибал продре у средњу Италију. Река Арно била је потопила цео нредео; али то ипак не задржа Ханибала. Три дана и три ноћи морали су војници без одмора у води стајати, а натоварене животиње ћутале су у блату и шљаму. Оам Ханибал изгуби због назеба једно око. Тек што је изашао на суво, а већ је морао да се бори са

*) Лавина је грдна гомила снега која се с брега отискује и што даље иде све је већа Што год пред собом живо на^е то иретрпа и уништи.