Просветни гласник

628

просветне белешке 0 ФРАНДУСКОЈ

нзго се морају узимати у помоћ из других Факултета. Та досадна обанеза пе само да смета нроФесорима у научном раду, него хули и самоме предавању. Тако су, на пример, ове године конФер^нције отпочете тек 4. децембра, а цео новембар утрошен је на исните. ПроФесори исказују жељу, да се тај испит од сад снршује у гимназијама. По свој придици и то ће се скоро регулисати. Одавно се очекује још једна просветна реФорма, а то је: установа слободних декција по Факултетима. Тим би се дала нрилика младим научарима да окушају своју спрему и способност било за какво јавно место и ./1и за нову катсдру. Министар народне нросвете већ је једним расписом тражио од Факултета да му даду своје мишљење о томе. Он је међу тим допустио Факултетима књижевности и нриродних наука, да могу донустити докторима тих наука, којиху осталом нема много, да читају своје лекције. Што се тиче доктора права п медицине, којих има и сувише, ту је већ потребна и пека опрезност. У осталом министар нристаје, да се од људи, који су већ стекли некога гласа у науци, и не тражи доказ више научпости. Круг нредавања био је одавно веома ограничен у Француској, парочито по нровинцијама. По дровинцијама има врло много учених људи, познатих с месном историјом, па би могли одиста своји.м предавањем бити корисни. На послетку мпнистар је наноменуо Факултетима, да претресу и то питаље: да ли ће држава давати хонорар проФесорнма који буду читали такве лекције, или да им илаћају сами слушаоци. Чим Факултети поднесу о свему своје мишљење^ одмах ће се министарство народне просвете прихватити да уведе ову реФорму. Прелазећи на ниже школе Француске, вреди споменути ђачке екскурзије за време школскога одмора, лети. Већ од неколико годинп уобичајено је, да се из нариских школа одберу бољн ђаци те се с извесним бројем учитеља ношљу у ма који крај Француске да га обиђу н виде. Ова ђачка нутовања трају обично по десетак дана. Кад се ђаци врате с пута, дужни су поднети својим учитељима опис о свему што су видели. То им је место одмора, а у исти мах вежбање у проматрању и описивању. Такве ексгсурзије приређују се с врло скромним трошком. За преме летњега одмора има готово у свакој већој вароши празних гимназија и школа.. Ту се мали нутници настане и добијају храну. Осим тога и варошке власти дочекују их врло радо и старају се да им олакшају приступ у индустријске заводе, музеје и т. д. Обично се путуЈе у она места, где има остатака нли грађевина и.ш сноменика, важних по домаћу историју или културу. Иа пример, мали путници одлазе у Руан да виде ње-

гопе сноменике и радионице, ноходе Сеиу од Руава до Авра или Лнљ и северне индустријске варошп, Буљон и т. д. И железничка друштва чине од своје стране олакшицу ђацима. путницима, дајући им по,1воз ио врло спуштеној цени. И тако ова иутовања пролазе врло јевтино, а много користе ученицима. У иоследње време ночели су ићи и на страну. Једап таки ђачки караван путовао је лане у лето из Париза у Ђенову и Лозану. И варошка управа десетогапарискога среза послала је лане у лето тридесет ђачића, од 12 до 14 године, с осам учптеља у Л.ондон. Они су нробавили тамо осам дана. Л.ондонске власти трудиле су се да гостовање малих гостију буде што пријатније и по њих што корисније. Француска колонија дала им је сганове и угостила их. Директор једнога позоришта уступио им је бесилатно четрдесет седишта, да деца виде и енглеску драмску уметносг. Мер десетога парискога среза штамиао је у новинама онширан извештај о путовању тих ђачића. Покушало се да. се и ученице женских школа шаљу на таке екскурзије. Неколико девојчица из париских нижихшкола ишло је лане у Комнјен, а походиле су и историјски замак Пјерфон. Французи, видећи да код њиховнх суседа Немаца провејава дух натриотизма кроз њихову наставу, ночели су живо радити на томе , да се такав дух гаји и по Француским школама. Већ по гимназијама и колегијама уче деца војничко вежбање. Париз је организовао од деце из основних школа ђачке батаљоне, које обучавају ОФицири из војске. И но департманима почела се живо поклањати нажња војничком вежбању по школама. И педагошка литература почиње живље да гаји патриотизам по Француским школама. Међ најбољим делима , написаним до сад у томе иравцу, вреди споменути: „Патриотску читанку из Француске историје , од И. Д. Ле-Франса." Писац ове изврсне књижице псевдоним је ; њу је писао Ж. Дармстетер, чувени орнјенталист и преводилац Зенда-Весте. Оснм тога педагошка књижевност Француска обогатила се у позннје време овим делима: Чувени педагог и члан академије Мишел Бреал издао је свој „Педагошки путопис." Ту је онис свегаштоје он видео, путујући већ неколико нута по Немачкој, Бел! гији и Француској и иоходећи тамошње школе. Бреал се повише зауставно код немачкнх гимназија и реалака. Он детаљно анализује карактер наставе по немачким школама. Доказује како се Немци труде да однегују у својих ученика способност мишљења и размншљања. Међу тим Француске школе развијају у својих ученика више снособност писања. Отуда Французи и јесу ирваци на беседничкој трибини, на позорници и у журналистици. Међу тим данашње доба