Просветни гласник

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ 0 ФРАНДУСКОЈ

629

хоће озбиљпијега васпитања. Бреад налази да је немачка настава претежпија и тиме, што се тамо велика пажња иоклања гпмнастичком вежбању, ђачким екс курзијама « гајењу патриотизма. Франдузи се још не могу такмачити у томе с Немцима. Бреал је даље противан интернатима и њиховом систему. Он врло лепо разлаже како младићи, који се васпитавају сувише строго , жедне за неограниченом , разузданом слободом а не познају карактер праве, истинске слободе. Тим се могу растумачити и многи догађаји из француске историје. Интересантан је Бреалов опис белгијске настане. Белгијанци су хтели да по што ио то развију вишу наставу на штету средње, па су тако остали готово и без једне и без друге. ПроФесори виших школа у Белгији већ су дотде дотерали , да се морају придржавати предавања као проФесорп Француских гимназија. Мдадићи белгијски морају вћи на страну, ако желе да се усаврше у науци Овај вредни педагог Француски издао је читав низ елементарних учебника за латинскп језик. Вреди споменути његову књижицу : ,Датинске речи груписане по значењу и етимодогији за децу која почињу учити латински језик." Бреал налази , да није доста учити децу само граматици, већ их ваља у исти мах принудити да уче и речи. До сад су се деца служила речницима, па како да се разаберу у том лабиринту? Док траже речи, забораве смисао саме реченице. Тако се помету и врло често не знају како ће се исплести из погрешпога превода. Бреал мисди да треба груписати речи по серијама њиховога значења ; те серије ваља читати у разреду. тумачити их деци и нринудити их да уче на памет. Нови програми средње наставе ишту да ученици преводе с листа, а то је оно што се у Немачкој зове ех 1ешроге. Још у прошдоме веку преноручивао је Ролен ову методу. Мале књижице, као што су ове Бреалове, свакако ће припомоћи да се усаврши ова умна гимнасгика. И познати јелинист Турније прпхватио је скоро исту методу за учење јелинскога језнка. И он хоће да ученици уче јелинске речи на намет, а да их не траже по речницима. Само се он мало разликује од Бреада. Он групира именице и приДеве по деклинацијама, а глаголе но коњугацијама. Даље, код коњугација групира речи још по акцентнма и обедежава нарочитим знацима, које се ређе а које чешће употребљавају. Директор основне наставе у министарсгву народне просвете , Бијисон , издао је лане свој „Педагошки речник." У првоме делу тога речпика налазе се правила, законске одредбе и историја наставе. То је опширан трактат теоријске педагогике, састављен у чланцима поређаним по азбучноме реду. У другоме делу

налази се нотпун курс основне наставе, као уиутство за учитеље. Ту чланци нису поређани по азбучноме реду него по главама , да учитељ ласно може наћи иредмет и за једну и за више лекција. Сви су чланци израђени с гледишта основне наставе, а у исти мах обавештавају учитеља и о випшм наукама. Члапак о јероглиФима написао је чувени египтолог Масперо, чланак о политичној економији Фредерик Паси, одељак о неимарству израдио је учени архитект Виоле Дик. До сад није у Француској изишла овака енциклопедија. Ово дедо чини част Бијисону. Књижара Хашетова издала је Бијисонов речиик. Она је иочела издавати и збирку одабраних педагошких дела, Францускпх и странских. У првој свесци те збирке изишло је „Неколико мисли о васпптању", од Л.ока. Нов превод , с предговором и коментаром , од проФесора књижевности Комиереа, која је раније написао већ позпато дедо : „Историја настаиних доктрина." Компере заузимље видно место у реду Француских педагога. Госпођа Анри Гревиљ, која је до сад писада само занимљиве романе, окушала је своју снагу и у педагошкој књижевности. Нанисала је унуство за морадно и цивилно васнитање девојчица. Ово је дело изврсно. После госпође Паи-Кариантје није до сад ни једна женска у Француској написала што боље за васаитање од ове књижице. Чим је књига изишла из штампе, одмах је усвојена за париске основне школе. Французи су почели у последње доба живо настојавати , да се по школама што више шири проучавање вештина и њихове историје. Као штоје познато, цртање је већ одавно обавезан нредмет по Француским класичним школама. Међу тим гледа се свакојако да се у ученицима буди што више воље и љубави за вештине. Истина, историја вештина још није увршћена у ред школских предмета; али ће се и то учинити скоро. Почеле су чешће излазити књиге илустроване оригиналним сликама. Диријева „Историја Римљана" може се заиста сматрати као углед за такве радове. Вредни издавач Кентен подухватио се да изда „Библиотеку за познавање лепих вештина." У ту Библиотеку ући ће око стотину свезака, а израда је ловерепа признатим специјадистима. Између свезака што су до сад изишле вреди споменути : „Упут за грчку археологију", од Колињона. Илустровано је веома верним сликама и добило је награду од друштва за проучавање грчкога света. Исто тако вреди споменути „Мозаику" од Герсиаха и „Холандско сликарство" од Луја Авара. За тим долази : „Историја етрурске и римске археологије", од Марта ; „Исгочна археологија", од Масиера ; „Византијска уметпосг", од Еајга итд. Ове су књиге штамиаие веома раскошно , а да