Просветни гласник

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИГЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА

659

шетка; а ово је почето од Маја такође као и у IV разреду." Мени се чини, г. министре, да диктирање историје свога народа никакве користи не доноси деци, коју треба живом речи наставничком одушевљавати за сваку племениту и узориту радњу, којима свака историја изобилује, а историја српска, бдижа и деци и наставнику, дража би била кад би се усмено казивала. Ове мисли престављао сам и наставном савету, сгарајући се да и тим путем, сем других, утичем више на измену начина предавања овога предмета. Али и то остаде узаман. Да се начин рада промени, требало је да наставник своје приватне послове жртвује дужности, што он не могаше учинити. Није могуће бити без малога диктирања, али овако, како је овде рађено, не може се нигде одобрити, тим више што деци овога узраста треба више живе речи него преписивања. Што је наставник тако много диктирао, долази отуда, што је из књижевне оскудице а добротом учитеља Соколовића служио се литограФИсаним таблицама српске историје, коју предаје ђацима учитељске школе г. Љ. Ковачевић. Велики материјал историски, израђен за учитељске приправнике, збунио је наставника српске историје у овом заводу, те се није умео наћи при прерађивању његовом за ученике н. гимназије. То је пајвише и учинило те је морао диктирати у III раз. до у очи самог испита; — то је учинило те су деца сматрала и остала у уверењу да је српска историја најтежи предмет, који су она учила; — то је учинило те нису умела и не умеју да зла дела мрзе а добра љубе и поштују. А кад историја то не развије код деце, онда је свој задатак промашила. Према таквом раду није никакво чудо, што наставник о програму вели: „да се програм изведе у оноликом обиму и на овај начин без штампаних учебника и само са три часа недељно, немогуће је." Требало би порадити, да се наставник постара више усменом речи обучавати децу навикавајући их да она сама, воде белешке из појединих лекција, јер кад се томе не почну навикавати сада, доцније ће се теже навикнути. Тако би се само могло избећи оно много и бескорисно диктирање предмета, јер

штампани учебници неће скоро изаћи, нити сва снага обуке у њима лежи. VI. Географију је предавао наставник по печатаним књигама од В. Карића и Драгашевића. У I раз. извео је сав материјал потпуно по програму и поновио га целог. — У II раз. шизичку геограшију извео је потпуно по програму, који се може на време свршити и више нута поновити. Наставник вели, да ју је два пут поновио. — У III разр. политички земљопис Јевропе извео је по програму, с почетка по књизи Драгашевића а доцније по Карићевој узети су они делови, којих у Драгашевића нема, а у програму се спомињу. — У IV разр. космограоски део геограФије диктирао је, као што је већ речено, а политички земљошс предавао је по Карићевом земљопису. Настава географска у тесној је вези са њеним училима. Навићи децу да се користе учидима, важан је задатак ове наставе. Нзјважнија ст геограФека учила — карте. Ако се деца обуче да читају карте, онда је велики корак учињен. Ну, и осим тога за утврђење геогра®ских појмова нвје доста речима описати деци шта се зове водомеђа, водопађа, обала реке, корито и т. д. Треба се поегарати да деца и у природи умеју те сгвари распознати. Ваља их извести у поље, на брдо, и т. д. и тамо им ноказати те и многе друге стварн да их и очима умеју видети. Наставник то није никад учинло и ако сам више пута у присусгву његову заподевао разговор да је врло важно упознати децу у лрироди са многим појмовима геограФским. Добпвее појам на гај начин деца никад не заборављају. Ове је године за ову наставу министарсгво послало велики број иолнтичкнх п Фшивалних карата од Кпперта. Још би требадо набавитн рељефни глоб и телуријум као и, што је жогуће више, спецнјалних карата суседнпх земаља (Аустро-Угарске у разнои иотледу, Румуније, Руслје, Вугарске, Хрватске, Славоније, Грчке и т. д.). Рељеме карте зиатно би децп олакшаде иреглед зеиљншне површине; с тога би их требало прегпостављатн другам картама. VI. Матемагичке науке (аригметмка, адгебра, геометрија м геометр. цртаље). Ову груиу наука предавала су два шставинка. Један ол се иогао сматрати као иоиагач другота. ]ер он у:? «в<»ју групу 83*