Просветни гласник

659

шетка; а ово је почето од Маја такође као и у IV разреду." Мени ее чини, г. министре, да диктирање историје свога народа никакве користи не доноси деци, коју треба живом речи наставничком одушевљавати за сваку племениту и узориту радњу, којима свака историја изобилује, а историја српска, ближа и деци и наставнику, дража би била кад би се усмено казивала. Ове мисли престављао сам и наставном савету, старајући се да и тим путем, сем других, утичем више на измену начина предавања овога предмета. Али и то остаде узаман. Да се начин рада промени, требало је да наставник своје приватне послове жртвује дужности, што он не могаше учинити. Није могуће бити без малога диктирања, али овако, како је овде рађено, не може се нигде одобрити, тим више што деци овога узраста треба више живе речи него преписивања. Што је наставник тако много диктирао, долази отуда, што је из књижевне оскудице а добротом учитеља Соколовића служио се литогра®исаним таблицама српске историје, коју предаје ђацима учитељске школе г. Љ. Ковачевић. Велики материјал историски, израђен за учитељске приправнике, збунио је насгавника српске историје у овом заводу, те се није умео наћи при прерађивању његовом за ученике н. гимназије. То је иајвише и учинило те је морао диктирати у III раз. до у очи самог испита; — то је учинило те су деца сматрала и остала у уверењу да је српска историја најтежи предмет, који су она учила; — то је учинило те нису умела и не умеју да зла дела мрзе а добра љубе и поштују. А кад историја то не развије код деце, онда је свој задатак промапшла. Према таквом раду није никакво чудо, што наставник о програму вели: „да се програм изведе у оноликом обиму и на овај начин без штампаних учебника и само са три часа недељно, немогуће је." Требало би порадити, да се наставник постара више усменом речи обучавати децу навикавајући их да она сама воде белешке из појединих лекција, јер кад се томе не почну навикавати сада, доцније ће се теже навикнути. Тако би се само могло избећи оно много и бескорисно диктирање предмета, јер

штампани учебници неће скоро изаћи, нити сва снага обуке у њима лежи. VI. Географију је предавао насгавник по печатаним књигама од В. Карића и Драгашевића. У I раз. извео је сав материјал потпуно по програму и поновио га целог. — У II раз. Физичку геограФију извео је нотпуно по програму, који ее може на време свршити и више пута поновити. Наставник вели, да ју је два пут поновио. — У III разр. политички земљопис Јевропе извео је по програму, е почетка по књизи Драгашевића а доцније по Карићевој узети су они делови, којих у Драгашевића неиа, а у програму се епомињу. — У IV разр. когмограФСки део геограФије диктирао је, као што је већ речено, а политички земљопис предавао је по Карићевом земљопису. Настава географска у тесној је вези са њеним училима. Навићи децу да се користе училнма, важан је задатак ове наставе. Најважннја су теогра®ска учила — карте. Ако се деца обуче да читају карте, онда је велики корак учињен. Ну, и оеим тога за утвр1)ење геограФских појмова није доста речима описати деци шта се зове водомећа, водопађа, обала реке, корито и т. д. Треба се постараги да деца и у природи умеју те сгвари распознаги. Ваља их извесги у поље, на брдо, и г. д. и тамо им показати те и многе друге егвари да нх и очима умеју видети. Наетавник го није никзд учинно и ако сам више иута у присусгву његову заиодевао разговор да, је врло важно упознатж децу у природи са многим појмовима геограФским. Добивен појам на тај начин деца никад не заборављају. Ове је године за ову насгаву мжнистарство поелало велики број нолитичких н шзикалних карата од Кинерта. Још би требало набавитж рељефки глоб и телуријум као и, што је жогуће впше, епецијалних карата суседних зеиаља (Ауетро-Угарске у разном погледу, Румуније, Русије, Вугарске, Хрвагеке, Олавоније, Грчке и т. д.). РељеФне варге знагно би деци олакшале преглед земљишне новршине; 6 тота би их требало прегпостављаги друтим карт&на. VI. Математичке науке (аритметика, алгебра, геометрија и геоиетр. цртање). Ову групу наука предавала еу два насгавника. Једак '»и се жогао еиатрати као помагач другога, јер ои у .1 своју групу 83*