Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОДСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

иредавао, треба што нре садање учебнике истиснути из школа, па позвати конкурсом да се нови израде. За то време спремвтв и разасдати им опет опширније програме са потпунијим упутством. IV. Старо-словенски. — 0 овом предмету немам ништа више да кажем до онога што се налази штампано у Просв. гл. за пр. годину стр. 595 под III. V. Познавање ирироде. — У опште узев могао бн рећи, да, данас много боље стојн но нрошлих година. Тако ученици знају разликовати најважније класе, као : сисаре, тице, рибе, инсекте и т. д. па и њихове најглавније редове. У Ботаници опет биље на: дрвеће, воће, цвеће, лековито, отровно, коров, жита, шибље и т. д. На појединим организмима ређају све нажније спољне делове па и унутрашње са њиховим важностима но опстанак самог организма. Даље, место, корист и штету како од најважнијих животиња тако и биља. Има истина али ређих школа, у којима се говорило по нешто о страним животињама — слону, жирави, киту, ноју и т. д. а мање се знало о нашнм домаћим. Још су ређе школе у којима се знају тако рећи само имена жпвотиња или биља и оне најобичније користи од њих. И код минералогије показује се неки напредак. Осим тога што именују разно камење и причају како се гради креч, стакло и њихову употребу. Даље употребу, налажење, вађење и корист најважнијих метала. а нарочито гвожђа. За тим соли. иаљеника, како је посгао камени угаљ, и т. д. Но све се ово само прича а сумњам, да ли би се она умела из неке гомиле посебице и да издвоје. V/. Историја и земљоиис много боље стоје од познавања ирироде. Мало је школа где је и у овим предметима нровејавао механизам као у науци хришћанској. Шта више на многим местима ова су два предмета предавана у међусобној вези т. ј. ако се покаже на карти како историско место, онда се о њему уме све испричати и обратно. Само у неким школама стоји слабије са балканским полуострвом и народностима на њему, па тако исто и са вазкним местима, рекама и т. д. Узрок је овоме, као што су се сами извињавали, недостатак карте балк. полуострова а нешто баш и њнхова неспремност. VII. Познавање домовине н света. — Предаје се оиај иредмет доста шарено, но опет много боље и корисније но нрошлдх година. Тако у нредавању овога нредмета није било ограничења само на школу и најближу околину или на оно што је децп тако рећи н ван школе познато. Само но негде није била обраћена довољна пажња на познавање историјских места и личности из околине, а на више места нису упознавани са народним причама и обичајима. Све је остало предавано по распореду, и толико се објаш-

669

њавало да. се зна шта је година, месец,' недеља, одкуда постају 4 годишња времена, дан и ноћ, наЈкраћн и најдужи дани, одкуда лето и зима. Даље како посгаје: снег, киша, град, ветар, олуја и т. д. С ногледом на многе предмете у III разреду и на свестраније изучавање ових претноследњих предмета: позиавање ирироде, геограФИЈе, познавање домовине и света, историје Срба и опште и овом приликом враћам се на прошлогодишњи извештај и оиет предлажеи све оно, што је тамо наведено и штампано у Просв. гл. стр. 596. III година под IV. — Највећма с тога, што ће ученици до године долазити у средње заводе само из IV разреда и што се са овим разредом као до сада не сиршава наша основна школа већ је курс учења у овим школама продужен још са две године новим законом. VIII. И из науке о човеку и о чувапу здравља опажа се неки напред;1к ПознаЈе се цео склон нашег организма по свима важнијим деловима. Ови се још описују по својој важности и уиотреби. Даље још зна се шта очвршћава наше тело, шта утиче на здравље, од чега треба да се чувамо, шта нам је најпотребније, кака треба да нам је храна, пиће, ваздух, станови и т. д. .Како од здравља немамо ништа скупоценије а од нознавања самога себе ништа корисније, жао ми је што и овде морам наноиенути да има изузетака. Срећа је још што је број такнх школа мали, где се од овога мало или само тек површно предавало. IX. Световно и црквено иевање и телесно веџбање свуда је нредавано. Само нигде нема каких гимнастичких справа до барна у Бачини. Што се тиче васпитног дела, који заузима у школп бар једнако место, ако не и веће од науке, он је по школама скоро на опом истом ступњу као и сама наука, у колико сам се могао уверити за време мога бављења у њима. Мало има и у овоме изузехака. Број казни у опште спрам броја ђака био је незнатан највише су кажњивани за обичне дечије несташлуке, па онда за изостанке и науку. Накратко све горе напоменуте мане о предавању појединих предмета не чине сви наставници већ стл рији и неки несиремнији од мдађих снага. Ови иоследњи као да немају сами у себе сигурностн, све им се чини, да ће им сваки труд за паиредком бити узалудап, а не опомињу се ваљда оне народве изреке „све се може само кад се хоће." Бар овако изгледа да они мисде. Међу тим и код н>их има неког напретка у гдекојим предметима. Њама су у овоме много доиринели ваљани друговн у околини, једно својнм предавањима а друго и белешкама. Лош би им више користили израђени детаљнији програмп и ручне књиге.