Просветни гласник

709

јег објашњења нрвога дела послати Вам , господине миннстре, приложене под •/. и ■//. обрасце, у којима, се налази брижљиво прибрани и разрађени статистич1,и материјал о бројном стању ученика похођених школа у минулој школ. години, дал ■ оцене рада дотичних наставника, реда п чисгоће у школи и преглед стања школских зграда, намештаја и учила, који је такође брижљпво разрађен и удешен за даљу са њим употребу. Тиме сам, мислим, исцрпао оно што би према унутству имало да дође у 1 део извештаја. С тога одмах нрелазим па II део, у којем ћу у главноме изложити методу. по којој је који нредмет предаван у нохођеним школама и на занршетку изложићу у онш '1 'им потезима оно, што ми је наложено предпоследњом тачком датога ми упутства. И ако сам походио школе само у варошима, у којима би се с правом смело држати да је груписана боља снага наставпичка, опетзато писам у стању да се сасвим похвално изразим о методи у опште; јер је она код довољнога броја наставиика мање више механичка, која слабо развија умне способности у деце и није у стању да их упућује саморадњи. Изузетке од овога изволећете наћи на другом месту у овом извештају. где ћу нарочито поменути школе, у којима је метода рациопалпија. Ради бољег прегледа свеколиког рада у школи излажем овде све наставне предмете подељене у две груне. У прву ћу ставити оне , у којима је успех у већини школа био добар и постигнут паметнпјом методом, а у другу опе, где је успех не довољан и у којима се, такође у већини школа , радило само да се рече да је рађено, али без пкаква плана. А.) Међу предметима из прве групе пајпре ћу сноменути: I.) Хриш&анску науку. У том предмету већи број наставника радио је како треба, није се слепо држао књиге, него је деци у лепим причама износио суштипу узвишене хришћанске вере и деца су код таквих наставника показала леп успех. У осталом било је појединнх наставника, који се нису пи за јоту одмицали од ручне књиге и који су деци у II разреду на пспиту из црквене историје давали и оваква питања „кажи ми што о 3-ћој или 5- тој глави." Разуме се да су на овако општа питања и одговорн морали да буду такви, који се свачим пре могу назвати, само пе знањем. За хпишћанском науком помињем II.) Рачун , пз којега предмета у већини школа успех задовољава, нарочито усмени рад. Бољем уснеху из овог предмета много је помогло што су се наставницн с коришћу служилп згодним ручнпм књпгама и практички изложеним упутствима за предавање истога. Али писмени рад већ ие показује онолики успех, ко-

лики се види код усменога, што је доказ да се ова страна рачунања више неговала. Но и овде има врло ненохвалнога пзузетка, као н. пр. у II разреду књажевачке жен. школе, где се и нз усменог и из писменог рада као п из осталих предмета није ништа радило и где су деца поборавила и оно што су у I разреду знала, или као што је случај у III и 1\ разреду зајечарске жен. школе, г, е наставница о неким иартијама из рачуна н. ир. о правилу тројном и разломцпма није пи речи проговорила деци, где се о повим мерама готово ништа пе зна и где од учила чак ни таблице метарскнх мера нема, нитн је ове године тражена. Доста на близу номенутим предметима но носгигнутим уснешпијнм резултатима стоје још срнски језик н нознавање домовине и света. 1]I.) Сјраски језик. У њему је у већини школа постиглут леп успех, јер деца и течио читају и доста добро разумеју и објашњавају што су читала. Са анализом иде теже, нремда су и ту бољи наставници, који сами добро језиком владају и који се слепо не држе књиге нуне погрешних деФиниција, показали са ученицима довољан успех. Али и овде налазио сам наставника, који су, прецењујући умне моћи својих питомаца, прекорачавали границе наставнога програма толико да су н нр. с децом из II разреда радили са прилозима, предлозима и свезама а без икакве користи. Такве сам наставнике најозбиљније упутио да се тачно држе програма. Л.оша страна у српском језику код читања с малнм је изузетком та, што се мало пази да деца лепо са иравилним нагласком и потребним застајањем читају. Има школа као н. пр. I раз. 2 одељ. мушке зајечар. школе, у којима се на ту, естетичку, страну читања тако слабо назило да је иросто несносно било слушати децу и кад чит.ду и кад што на нитања одговарају, јер им и читање и говор личе на )сиљено певање. На нисање је обраћена довољна пажња , али је код њега на иротив више застуиљена естетичка страна, мање пак нравопис, против кога чак и неки наставници греше. IV.) У аознавању домовине и света успех је јединим изузетком био врло повољан. Тај је предмет особито добро разрађен у II раз. зајечарске женске и књажевачке мушке школе. Како је то наука која и учи и заннма, био би из ње свуда куд камо бољи успех, кад би се којом срећом за тај предмет написала боља ручна књига и згодно упутство, којпм би се ирецпзније одредио материјал , који се мора разрадити , те да количина истога не зависи од добре