Просветни гласник

710

ИЗЕЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОШИМ ШКОЛАМА

воље на,ставнпкове или љегове оцене да ово или оно треба или не. Б.) Прелазећи на другу групу предмета, у којима успех није онакав, као у онима из прве, помињем на првоме месту : V.) Јестаственицу , у којој се већином поклавала пажња деоби ове науке па класе и врсте него на оно што би требало да се зна. Имало је школа (као п. пр. III раз. женске школе зајечарске), у којима иије било ннкаквих учила за ову науку и у којој су деца морепа голим учењем па намет. Бољи изузетак од овога чани III разред књ шевачке и зајечарске муш. школе, у којима је ов<ј предмет рационалнпје предаван. VI.) Поука о чувању здравља са недостатка добре ручне књиге и згодниг упутства остављена је са свим на милост и немилост наставвицпма, који су у том предмету према свом расположењу, бољој илп лошијој сиреми, ширили или с'ужавали обим материјала како су хтели. У већини школа где се ова паука предаје, приметио сам тежњу наставника да им деца из ње изнесу што више зпања , гдекоји су се уиуштали и у такве појединости , којима нема места у основ. школи. а готово сви мало се обзиру на прилике и хигијенске услове живовања нашега народа. VII) Са згмљоиисом народном и оиштом историјом најмање је довољан успех у похођеним школама. Бољем успеху у настави из општег земљописа јака је сметња недостатак добрих карата на што се дотични наставници туже. У чредавању опште историје неки се наставници упуштају у такве ситнице, које у велико отежавају намћење онога што је важпије, притом свуда се мања пажња обраћала псторији словенских народа. У народној историји поједине партије (н. пр. време Неманића и оба устанка) разрађиване су више а на штету осталих , па и у њима нема Бог зна каквог успеха. Још понајбоље стоји настава из Земљописа Србије чему је доста помогла добра и јасна нова карта наше отаџбипе. Већина наставника предавала је ове иредмете у свези нарочито народну историју са. земљописом Србије и српских земаља, али без већега успеха који је условљен или бољом спремом или практичнијом методом. "VIII.) Од вештина телесно вежбање предавало се свуда доста добро изузев III и IV разр. зајечарске жен. школе, где због слабости наставнице није никако предавано. На певање црквено обраћеиа је довољна пажња нарочито у III и IV разр. мушких школа књажевачких и зајечарских. За световно певаље то не могу рећи, а како је иесма и то лепа песма важан васпитни Фактор у настави, требало би на њу више нажње обратити и пеговати је како заслужује. Нај-

бољи је уснех у световпом певању и највпше и то лепих песама зпала су деца у III и IV разр. књажекачке ;кен. школе и у III разр. зајечарске мушке школе. В.) Прелазећи да говорим у опште о научној сиреми наставника у школама, које походих, слободан сам да речем да се за тај деликатан посао иште више времена ради тачиијег сазнања онога што је нотребпо. Но попјто је школским надзорницима упутсгвом и то у дужност стављено, постарао сам се да по ономе, што сам за кратко времесвога борављења у којој јпколи прпметио и сазиао, речем коју. Да оцена буде правилнија поделићу наставнике према раду и постигнутом успеху у 3 групе. У прву ћу ставити оне код којих се у раду огледа: и знање свога посла и рационална метода и љубав раду и појимање тешке али узвишене задаће своје , даље , који су у школи раднлп све што је наставним планом проиисано и који су се кретали у границама распореда од 17. Септембра 1871. год. која је још у снази. У другу групу ставићу оне, који су као и први вредни и марљиви за посао , али који или немају практичке методе при раду , или су при том прекорачавали наставни план узимајући у обим својих нредавања више материјала него што су смели (н. пр. у III р. 2 одељ. мушке зајечарске школе из рачуна и српског језика) без икакве потребе п успеха , или су најзад не држећи се тачно наставног програма изостављали у појединим предметпма читаве партије (н. пр. у III и IV раз. зајечарске жен. школе из рачуна). У трећу групу на утеху школи ставнћу само једну наставну снагу, код које је успех био исподсваке оцене, која је одузела својој деци читаву годину умнога живота в осудила нх да рамљу у даљем школовању своме, којој је школа бнла девета брига и која за свој никакав рад треба да искуси заслужене последице. (Податке о свему овоме прилажем у списку под Г.) 0 школској књижевности ја немам шта новога да речем. То питаље истина је још отворено за дискусију, али је оно решено од стручњака у смислу неповољном ио њено садање стање и само ваља желети да се недостатци у њој што пре уклоне. Ењижнице у оба места у којима школе походих сиабдевене су приличним бројем књига, међу којима има их доста, које наставници с коришћу могу да употребе. Књижницу у Књажевцу према одреби чл. 60. закона о основ. школама примиоје на руковање сву управитељ там. школа п држи је у добром реду. Она пак у Зајечару није била сва груписана, јер учитељица III и IV раз. жен. школе није још била предала књиге којима је до новога закона руковала, нити јој је — вели опа — когод то тражио. Књиге из оста-