Просветни гласник

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И Н.ЕГОВА ПРИМЕНА

715

лиграма кисеоника. Кад се једини рецимо хдор са сребром, онда се увек 35'5 милиграма хлора једини са 108 мгр., сребра; хдор са оловом тако да на 35'5 мгр., хлора долази 103-5 мгр., олова и т. д. Тај однос у коме се проста тела мећу собом једине зове се као што је познато хемијски еквиваленат. И сад кад кроз ма какво сложено тело пролази електрнчна струја, она ће га разложити на његове састојке, но ти састојци одвајаће се по својим еквивалентима. На пример, док се на једном полу из воде ослободи 1 милиграм водоника дотле ће се на другом ослободити 8 мгр. кисеоника; пли док се из хлорног сребра на једном полу одвоји 35'5 мгр. хлора, дотле ће се на другом одвоити 108 мгр, сребра и т. д. Ту зависност нашао је први цут Фаради 1833 године и Формулисао је у овом електричном закону: Галванска струја разлаже неки електролит на његове саставне делове и то увек у еквивалентним количинама. И сад она количина електрицитета која је потребна да из неког електролита разлолш један еквиваленат рецимо 1 грам водоника, та количина зове се електрични еквиваленат. Електролитички закон вреди не само за једињења из два елемента него и за она, код којих има и више елемената. Не само течна већ и чврста тела, разне соли могу се електролитичким путем разложити само кад се или растопе или у каквој течности растворе. Чим је доказана електролиза иоде, одма су разложене струјом и раствори од разних соли као од плавог камена, нитрата барита и т. д. И за растворе вреди споменути електролитнчки закон еквивалената. Хлорно олово, па било растопљено пли растворено кад се кроза њ'пропусти струја даће увек на одречној електроди олово а на положној хлора, и то по њиховим еквивалентима. Ако су раствори концентрисани довољно, онда ће се у њима разлагати само растворене соли а вода или она течност, у којој су те соли растворепе, неће. Само кад су раствори веома разблажени онда ће се поред метала који се одваја из соли одвајати на негативној електроди и водоник из воде. Што се тиче количине метала који ће се из раствора одвоити то иостоји овај закон: количпна метала одвојеног електролизом зависи од интензитета струје (И) и атомске тежине метала (т) к=0 01»00.1025 т. И грама за једну секунду или К=0'0368 т. И грама за један сахат. Ако знамо И, моћићемо израчунати К, и обратно ако знамо К, израчунаћемо И.

Кад у једноме раствору имамо впше растворених соли, онда ће се све у исти мах разлагати само ако су у довољној размери помешане. Ако на нример у једном суду имамо иомешане растворе од галице и плавог камена, и то тако да на 9 ' делова галице долази 1 део плавог камена онда ће се на одречној електроди одвајати и бакар п гвожђе у исги мах.|Но ако буде у помешаиом раствору галице мање, онда ће се одвајати само бакар. Ако имамо помешан раствор од какве цинкене и бакарне соли и ако електролизу п . дстакнемо цијанкалијумом, добићемо на одречном полу смешу одцинка и бакра, дакле месинга. Са електричном струјом могу се разлагати још и гасовита тела и то непосредно а не као чврста, тек пошто се растворе или растопе. Амонијак је гасонито тело састављено из водоника (3 дела) и азота (1 дела). Тај се опит може врло лако извршити кадсеуједну цев а над живом упесе амонијални гас, па се кроз а њ' пропусги струја. После довршене електролизе наћи ће се у цеви у место једипења водоника и азота, само смеса од та два гаса. На тај исти начин могу се разложити разни оксиди азотови, угљена киселина (угљен диоксид) ит д. и вода у гасовптом стању (као пара) може се разложити у свој кисеоник и водоник као год и у течп ом стању. Али струја не дјејствује на гасове само он ;а кад су они сложена тела, кад су то разна једињења, него у пзвесиом случају и на нроста гасовита тела. т. .ј. на гасовите елементе. Истина, то је до сад опажено само код једног елемента, код кисеоника, али и он је довољан па да се и о тој појави води рачун. Још Ђан Марум , онај што је нанравио ону велику електричну машину што је била изложена на изложби, нашао је 1786 године, да кад се кроз чист кисе^ник пропусти струја, онда тај кисеоник има неки особити мирис, какав пре тога није имао. Тај се мирис осећа увелс кад се ради са ма каквом електричном машипом јер се услед струје мења и онај кисеоник кога има у ваздуху. Године 1840 Шенбајн примети такођеда кисеоник мирише кад се кроза њ' пропусти струја по тој нопој матерпји што тако мирише, том промењеном кисеонику даде пме озон. Доцнија испитивања Марињакова Де ла Рива, Бакерелова, Андријева и Фремијева показаше да је озон модиФикација кисеоника, т. ј. кисеоник али измењен к такво измењивање тела зове се у науци изомерија. Овако измењен кпсеопик у неколико се разликује од обичног кисеоника, јер се лакше једини са другим телима но кисеоник, утире оргапске бо.је и т д. ( НАСТЛ.ВИЂЕ СЕ)