Просветни гласник

716 с УЧИТЕЉСКИХ ПРЕДАВАЊА У НЕГОТИНУ

С УЧИТЕЉСКИХ ПРЕДАВАЊА У НЕГОТИНУ III ИЗ ЈЕСТАСТВЕИИЦЕ

2. 0 БЕЛ.УТКУ И СТАКЛУ ПРЕДАВАЛА ЈЈ Е,/1ЕНА -рОВИЋКА УЧИТЕАКА 7. Сеатембра 1882. год. У IV РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У НЕГОТ1ШУ Име. — Шта је ово што држим у руци ? — Камен. — Како се зове овај камен? — Белутак. I 1. Боја — Какве је боје овај белутак? — Беде боје. — Но има белутака и другачије боје: сивасте, ружичасте, жуте, смеђе, зеленкасте и још другачије. То се каже белутак је боје равнолике. Какве је боје белутак? 2. Облик. — Кад се белутак нађе овако, у комађу, онда се каже да је једрог облика. — Каквог је облика овај белутак? Једрог. Има. белутака и у другачијем облику. (Показаћу горско стакло-биљур). Видите, децо, и ово је белутак, само што је другачијег облика. На што личи овај белутак но сјајности и провидности? На стакло. Он се и зове за то горско стакло или биљур. (Написати на табли). — Како се зове овај белутак? Горско стакло или биљур. — По чему? — По томе што се сјаји и што је ировидно као стакло. Ако боље загледамо. нидећемо да овај бе^утак изгледа као какав стубић. (Даћу га еад једном ученику). — Колико страна има тај стубић ? — Шест страна. — Какав је тај стубић горе по облику? Зашиљен. -- (Сад ћу га дати другом ученику). Изброј колико страна има тај шиљак? — Шест страна. (Даћу кристал још двојици тројици да разгледају). Кад је белутак овакав као што га сад гледате, онда се каже да је кристалног облика. (Написати). Белуткови кристали могу бити мањи или нећп од овога, алн сваки има овакав облик, или може да буде још и са другог краја зашиљен. И тај други шиљак има опет шест страна. У каквом се облику находи белутак ? — У једром. — И још у каквом? У кристалном. — Како изгледа но облику белутков кристал? — Изгледа као какав стубић на коме има шест страна. —

Какав је тај стубић на крајевима по облику ? На кра-јевима је зашиљен, а шиљц^ имају по шест страна. Је ли белутак нешто друго, а горско стакло или биљур опет нешто друго ? — Није. И гор^ко .је стакло белутак, само у кристалном облику. Какво је стакло по боји? — Безбојно. А белутков кристал? — Безбојан. — Но има и белуткових кристала : љубичасто, жуте и мрке боје. — Дакле има пх безбојних и разне боје. Какви су белуткови кристали но боји? — Безбојни и разне боје. 3. Провидност. — Како.се зову оне ствари кроз које се провиди на другу страну? -- Провидне. Кажи ми једну провидну ствар! Стакло. — Је ли овај белутак нровидан? Јест. Је ли провидан овај други белутак? Није. 4. Укус. — Шта осећамо кад метемо парче соли у уста? — Осећамо да је со слана. — То се другачије каже: со је по укусу слана. — Каква је со ио укусу? — Слана. Да ли ћемо осетити какав укус кад метемо парче белутка на уста? — Нећемо. 5. ТврдоКа. — Од чега је саграђен рез у овога перореза ? Од челика. — Можемо ли стругатп креду перорезом? Можемо. — А мож,е лисестругати перорезом и белутак као креда? Не може. — А би ли могли оштрим парчетом белутка да стружемо челик? Неби могли. — Шта је тврђе, креда или челик? Челик. - А шта јетврђе, белутак или челик?— Они су једнаки по тврдоћи. 6. Тежина. — Кад бацимо парче угљена у воду, хоће ли да потоне? — Неће. — А кад бацимо парче белутка ? — Потонуће. — А за што ? — За то што је угљен лакши од воде, а белутак је тежи 7. Виткост. — Кажите ми неку ствар која може да се савија ? — Гвоздена жица, прут. — Ствари које могу да се савијају као гвоздена жица и прут, зову се витке. — Како се зову ствари које могу да се савијају? — Витке -- А можемо ли и крижуљу да савијемо? Не можемо. Шта би било са крижуљом кад би хтели силом да је савијемо? — Преломила би се. Такве ствари, које не могу да се савијају, зову се крте. — Јели белутак витак? Није. Он је крт. 8. Шта бива с белутком на ватри. Кад бацимо парче црвена воска у ватру, шта ће бити са аим? — Гастопиће се. — А кадбацимо парче белутка у ватру, хоће ли се растопити ? — Неће. —