Просветни гласник

С УЧИТЕЛ.ОКИХ ПРЕДАВАН.А У НЕГОТИНУ

717

Какав је восак био по тврдоћи пре док га ннсмо у ватру бациди ? — Тврд. — А какав је иосле био, кад се бацио у ватру? — Мек. — Мења ли се восак у ватри? — Мења се. — Кад извадимо бедутак из ватре, коће ли он би.ти опет онакав, као и пре, док га нвсмо у ватру бацнли ? — Биће опет опакав. — Мења ли се белутак у ватрп ? — Не мења се. 9. Растварапе у води. — Шта бива кад ба.цимо парче соли у воду ? — Деца ће свакојако одгоиорита — „растопп се"; али ваља их обавеститида топљење и растварање није јеДно нсто. То ће бити овако: Кад се нека тврда ствар, нпр. парче црвена воска, баци у ватру, она ће тамо постати течна, мека; тад се за ту ствар каже да се растоиила. — А кад бацимо неку тврду ствар у воду , нпр. парче соли или шећера, па је у води као нест.не, тада се каже да се та стмар у води растворила, а не растопила. — Дакле, жта бива кад бацпмо парче соли у воду ? — Растворц се. — А .чоћели се и белутак у води растворити ? Неће. — Мења ли се белутак у водп? — Не мења се. 10. Ионашање ирема ваздуху. — Кад парче чистог и сјајног гвожђа стоји неко време на ваздуху, шта ће бити с њим ? — Похрђа. — Хоће ли и тада бити онако сјајно ? — Неће. — Мења ли се гвожђе на ваздуху ? — Мења се. — Мења ли се и белутак на ваздуху ? — Не мења се. 11. Шта бива кад се два комада један о други тару, или се челиком (оцилом) креше. — Шта бива кад се два комада белутка једаи о други тару у мраку? — Пуштају светлаце. — Шта ћемо осетити кад их после помиришемо ? — Осетићемо да ударају на горевину. — А кад челиком (оцилом) крешемо о парче белутка ? — Искачу варнице. 1Гпд крешемп челиком о ма какав белутак, свакад ће нскакати варнице , па ма какве боје бно тај белутак. Па пошто белутака има разиоликих, то нам је најсигурнији знак да распознамо је ли неки камем белутак или није. — Јер, кад челиком крешемо о камене, онда неће искакати варнице — Ево овај камен што у руци држим није белутак — зове се кречњак. (Окресаћу челиком о кречњак). — Искачу ли сад варнице, кад крешем челиком о кречњак? - Не искачу. Како можемо на'јсигурније да распознамо је ли неки камен белутак или није? — Кад крзшемо челиком о &ега. — Шта ће тада бити ? — Ако је белутак, искакаће варнице, а ако није неће искакати. Сад долази пропитивање сиега, што се о белутку говорило Какав је белутак по боји ? А кад је у кристалном облику? — Је ли провидан? А у кристалном облику? — Какав је по укусу ? — Какав је ио облику ? Какви су белутковп кристали по облику? — Какав је но тврдоћи ? — Једнак с челиком. — Какав је по

гежини ? — Тежи од воде. — Мења лн се на ватри? — У води? — На ваздуху? — Шта бива кад се два камена један о други тару ? А кад се челиком о њега креше? — Како можемо најсигурније да распознамо је ли неки камен белутак или није? II Где се находи и како се добија. Где се иалази кречњак? — У земљн. — Има ли га много? — Има га врло много. Има читавих брда од самог кречњака.*) Тако се исго находе на многим местима велика брда од белутка помешаног са другим камењем, обично са кречњаком; а има брда у којима је сам белутак, И у речним коритима находи се много белутка у округластом комађу. И песак је већином белутак, само не овако крупан, већ ситан. Има зрнца од белутка , а ви знате да песка има свуда где год се окренете. Има песка у коме су белуткова зрнца ситнија, а има га ц таквог, где су та зрнца крупнпја. — Како се зова са свим крупан песак ? — шљунак. Осим тога, на многим местима находе се велика брда у којима има само оваког камена , као што је окај што га сад у руци држим. (Даћу им 2 до У комада да разгледају). Овај се камен зове аешчар по томе, што кад се истуца ситно, постане од њега прави песак. Пешчар није ништа друго но многа зрнца белутка слепљена у камен. Пешчара има разне боје; код неких су зрнца ситнија , а код неких крупнија; неки су тврди, а неки су мекши. Дакле, као што видите, белутка има скоро свуда, где год се човек окрене. Где се паходи белутак ? — У земљп и но земљи. — Има ли га много ? — Има великих брда од самог белутка или номешаног са другим камењем. — Шта је песак ? — Белу ткова зрнца. — Шта је иешчар ? — Многа белу ткова зрнца слепљена у камен. III Употреба. На 11,то унотребљујемо несак? — Меша се са кречом те се гради малтер за зидање кућа. — Да ли је добар и шљунак (крунан несак) за грађење малтера? — Није добар шљунак, но ситан несак. — На што се употребљује шљунак? — Њиме се насипљу путови. За што се унотребљује пешчар ? — За зидање кућа. — За што ? Што се лакше теше , те му можемо дати облик какав хоћемо. — На шта још ? Од њега се граде и воденички каменови , који мељу брашно. *) Ово ће деца знати пз предавања г. Стамлторпћа, који има пре мене иредавања у истом разреду о кречњаку.