Просветни гласник

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВА ПРИМЕНА

шљења да би требало бар још за неколико година, да се сваке друге године — ако не може сваке године - изашљу надзорниди у почетку годиие, крајем нрне половине Септембра, да пред њима држе учитељи предавања из сваког предмета, и да их онда унућују. Уверен сам, да сваки надзорник, после испита, каже учитељу своје примедбе и уиути га за у будуће, али ту је кратко време. Надзорник пије имао придике да га види баш у самом преданању; а ио себи се разуме, да је лакше питати но предавати. Напослетку требало би, да се откдоне оне сидпе погрешке из школских књига, из којих се ђаци уче иравилно читати. Земљоиис са Историјом махом се предаје добро, а особито новија срнска Историја. Поука о чувању здравља предаје се нонајбоље. И ако се најбоље предаје и најбољп успех ноказује опет су слабе посдедице одтога. Тако сам нашао врло много шугаве деце. Но ту се не мозке нити сме сва кривица приписати школи. Од взшгина најгоре је певање. И онај човек, којп пнкад није чуо „лепе" арије, морао би бегати из некнх школа кад се ночне певати. Чудо ми је да ђаци учитељске школе мало полажу на лепо певање. Женски ручни рад већином се састоји у луксузу. Нигде нисам нашао шивења и крпљења. Учитељке

743

обичпо одговарају: „то ће код куће научити." Мислим да би требало пооштритп наредбу да од сад и то предају. Гг мнастика се свуда добро ради, где има порел, школе пространа дворишта. Ђаци се још ненрестано ране код школе по старински. Онп који не ноћивају код школе, доносе. собом у торбици леба — обично проје — лука и по кашто сира и сланине. Они, који ноћивају код школе скуваће једанпут или не скувати пасуља са сланином, и то сваки за себе. Само су на једном месту — у школи број 1-ви посебног извештаја — изјавили општински преставници да би желели да уреде конвикт од Митрова до Ђурђева данч. Учитељ тога места рече о томе: „Треба ми још и та главобоља V Учтиво благодарећи господину министру на поклоњеном поверењу, част ми је назвати се господина министра просвете и црквепих иослова Августа 1883. год. у Шапцу. Најионизнији /Л .ИХ. ј 3 , ј^УВИДИЋ, предавач, Надзорник школа у окр. подринском )' шк. год. 1882-83. 0

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И ЊЕГОВА ПРИМЕНА ОРИГИНАЛАН ПРЕГЛЕД ЕЛЕКТРИЧКЕ ИЗЛОНСБЕ, ДРЖАНЕ У ПАРИЗУ 1881. ГОДИНЕ

ћ- Р

-ТАНОЈЕВИЋА

(НАОТАВАК)

Обратна радња електролизе јесте електросинтеза. Помоћу електричпе струје могу се не само сложена тела разложити па своје просте састојке, већ сеииз простих састојака могу добити сложена тела. Ова супротна радња оној нрвој од велике је важноста да се њом потврдн не само прва радња већ и закони који се на основу електролизе изводе. Знамо да се електролизом може вода разложити на једап део кисеоника и два дела водоника. Но да ли нема још каквог тела из кога је вода састављеиа осим та два гаса? Да ли су тачни бројеви који нам показују у каквом се односу та два гаса једине? На то се може одговорити електросинтезом. Ако та два гаса, кисеоник и водоник у споменутој размери помешамо па кроз њих проведемо струју , онда ће се

чути јак пуцањ и оба та гаса сјединиће се у водену пару, дакле у воду. Но не само кисеоник и водоник дају воду, кад се пропусти кроз њихову смешу електрицитет, него се исто тако и смеше других гасова могу јединити електросинтетичким путем у друга једињења. Сва разлика у електросиитези других гасова у томе је да ли се дотични гасови лакше илп теже једипе међу собом, те дакле да ли ће нролажење струје кроз така два гаса трајати краће или дуже време. При електросинтези воде, чим кроз гасове нрелети прва варница, једињење је извршено, док међу тим код других гасова једнњење иде спорије п ноступно. Ако се па пример у једну цев затворп ваздух који је смеша од азота и кисеоника па се кроза њ пропусти струја, та два гаса