Просветни гласник

744 ЕЛЕЕТРИДИТЕТ и

неће се сјединити тренутно, као мадо час код воде. Кевендиш је исиитујући ту ствар проиуштао струју читавих 8 сати, док се врло мала количина ваздуха сјединила у азотну киселину. Додније су Бекерел и Фреми нашли да се гасови у ваздуху једине у хииоазотпу киселину, која се норед воде нретвара у азотву као и код Кевепдиша. Многа се још једињења могу електросинтетичким путем добнти нз својих саставннх елемената, но набрајати их све овде одвело би пас далеко. И наведена два примера довољпа су да докажу електросинтезу. На овом месту можемо још споменути, како г'лектрична варница скачући са једног металиог шаљка па какву углађену металну површину, правп на тој новршини извесне- обојене нрстене. Ова је ствар од мањега значаја и не би је ни спомињалн, да није тих нрстенова у најразличнијим облицима и величини изложио на нзложби арадски проФесор Антолик. Први пут је те нрстепове опазио Пристлеј, за тим Де ла Рив а носле њих Нобили и Грове. Ево како се они добијају: Варница из индукционог калема доведе се да пролази са једног металног шиљка на какву углађену плочу од визмута, олова, цинка, гвожђа или сребра. Најбоља је за тај посао сребрна плоча, јер се нрстеиови најбоље на њој распознају. ИЈиљак који доводи СТ РУЈУ нриближи се на 3 мнлиметра до плоче и пусти се да варннца од шиљка одскаче на плочу. Међу тим то не треба радити у слободном ваздуху, већ у смеси једног дела кисеоника и четири дела водоника. Кад варнида са шиљка пређе на плочу, опда ће на плочи постати један жут ирстен који ће на унутрашњем ободу бити зеленкаст а на спољашњем зеленкасто плаветан; за овим прстеном долази један прстен од неизмењеног сребра, на онда један прстен црвен ограничен изнутра неранџастом а с поља пурпурном бојом. Што је одсгојање шиљка, пошав од по милиметра веће, тим ће и ти прсгепови бити свевећи. Кад варница из шиљка прелази на сребрну плочу, онда се то место плоче под унливом кисеоника оксидише н тај се танак слој оксида понаша спрам светлости онако исто као и меурови сапуна, те се јавља у разним бојама. Оксидација иде тим брже што сад на сребро не дјејсткује чист кисеоник већ озон. Ако се смисао струје промени т. ј. варница не одскаче од шиљка на сребрну површину, већ са површипе на шиљак, опда тпх нрстенова пестане и само остапе мала једна белега на површипи услед тога, што се сребро на том месту нод упливом струје мало отопнло.

Е .ЕГОВА ПГИМЕНА

На овом месту говорићемо још о једној врсти претварања електрпчне струје, која такође ностаје нутеч хемије. У чему се она састоји видећемо сад: Видели смо да се код сваке струје може мерити њен интензитет илп количина и нааон или електромоторска снага. У извеснпм случајима примене електричне струје нужно је да се једна од тих страна струје ојача на рачун друге, као год што се у механици може лојачати сила на рачун времена или брзине и обратно. За ту цељ има нарочитих снрава с којима ћемо се сад унознати и које се зову електрични трансформатори , за разлпку од електричних генератора или справа којима се производи електрнцитет п с којимч смо се већ на своме месту упознали. Већ према томе што рекосмо да се може код струје повећати интензитет на рачун нанона или напон на рачун интензитета, може се у напред увидити да траисФорматора електричних пма две врсте, према томе да ли ојачавају интензитет или наион. У прву врсту долази тако звани секундарни слеменат Плинте-ов, волтички кондензатор Арсонвалов, батернја Хаустнова, Томсонова, Верлијева и т. д. У другу класу долазе сви индукциони калемови, реостатичпа машина Плантеова и секундарне батерије помоћу којих се може, под нзвесЕим условима, нагомилати иапон примитнвпе сгрује. Обе ове врсте апарата врше једну исту улогу: обе примају у себе електрицитет па га опет из себе испуштају само промењеног, наравно свака у свомсмислу. Пре но што нриђемо описивању поједпних ових апарата, да споменемо да апарати прве врсте осим тога што измењују струју тако да се у њој ојача иптепзитет, збирају и гомилају у себе веће количпне електрицитета те се с тога зову још и збирачи електрични (ассити!а1еиг$ 61ес1г1дие$). Те секундарне батерије из прве врсге трансФорматора електричних могу се дуже времена пунити обичном електричном струјом па онда тако нагомилани електрацитет може се по вољи празнити дуже или краће време: помоћу тих апарата може се за врло кратко време испразнити струја од врло великог иптензитета, много већег но примитивна струја којом се ти апарати пуне и обратно из њих се може добијати струја за врло дуго време али слабија. Сенкундарни елеменат Планте-ов. — Планте, исиитујући секундарне (споредне) струје што посгају у сваком елементу, (које као што знамо иду на супрот главној струји и слабе је), дошао је до тога да пронађе свој секундарни елеменат. Знамо још и то, да би се смањила та секундарна струја у елементима (која је са осталим узродима позната нод именом иоларизације елемента, с којом смо се ми већ