Просветни гласник

ЊЕГОВА ПРИМЕНА

745

упознали). Бекерел је и узео за елементе две течности у место једне. Шанте је нарочиту пажву обратио баш тој секундарној струји која производи поларизацију елемената и гледао је како ће што више од те струје скунити па да је после употреби на умножење снаге самог елемента. Ево како он сам описује како је дошао до тога да пронађе секундарни свој елеменат: Испитивањем се дознало да је електромоторска снага те секундарне струје различна према томе, какав се метал употреби за елеменат , и Планте испитујући разне метале у том погледу цели: „Ми смо нашли да је електромоторска снага секундарне струје највећа онда, кад се замочи оловна плоча у воду закишељену сумиорном киселином и у том случају она је већа и од половине електромоторске снаге првобитне етрује најјачпх елемената, као што су Гровеов и Бунзенов. „Са тако јаком електромоторском снагом, билоје лако направити секундаран елеменат са великим интензитетом , само је ваљало умаљити отпор што се ностиже увећањем површине оловне плоче.-.. „На тај начин ми смо 1860. године направили један секундаран елеменат великог интензитета , по методи по којој су Оферсхаус и Хар, направили галвански елеменат т. ј. обавив у спирали две дугачке и широке плоче оловне одвојене једну од другесукном, и замочивши их у једну чашу нануњену водом закишељеном са У 10 сумпорне киселине." Одма је Планте увидео да је сукно за тај посао незгодно, јер и само даје извесан отпор струји и брзо се квари, те је с тога нанравио елеменат са равним и паралелним плочама раздвојеним међу собом осамним комадићима гутаперхе. Но и тај начин одвајања оловних плоча није био згодан, с тога Планте вели даље: „Ми смо се вратили првом начину нашег елемента, с том само изменом, што смо за раздвајање појединих делова металних плоча у место сукна узели каучук, који се није кварио у води закишељеној сумпорном киселином. Измена је учињена још и у томе што каучуком нисмо осамили деле површине оловних плоча као у првом случају , него смо их само раздвоили четирма пантљикама од каучука, широкимједан сантиметар а дебелим пет милиметара.... Овако, у сниралу завијене и раздвојене оловне плоче замоче се у повећи стаклен суд напуњен водом у којој има У 10 сумпорне киселине. „Кроз поклопац тог суда провучене су две металне шппке које су у суду у свези са завпјеним двема оловним плочама и кроз које^се може у елеменат доводити струја а такође и изводити из њега кадтреба."

Овако направљен секундаран елеменат Плантеов доведе се у свезу са два или три елемента Бунзенова, па се из Бунзенових елемената струја ироводи у тај Планте-ов и ту се гомнла. Но да би се разумело како може тај секундарни елемепат, напуњен обичном галванском струјом, поступно и полако да се празни и како може да задржи дуго још после нуњења своју снагу, дакле како може да збере хемијску радњу елемента или механичку снагу онога мотора што окреће магнето-електричпу машину којом се он пуни (јер се такође може напунити и магнето-електричном машином) - исиитајмо шта се све збива у том секундарном елемепту за време пуњења. Ево како га објашњава сам Планте : „Док је елеменат још нов, и кад се у њ пусти обична нримитивна струја из два Бунзенова елемента , кисеоник се одма нојави па позитивној плочи оловној; тај кисеоник одма нападне оловну плочу и она се за час обложи танким слојем пероксида олова. „С друге сграве, дакле на негативној плочи развпја се водоник који одма редуцира онај оксид са те плоче , и кад то доврши онда излази на површину воде. Кад се сад прекине струја из Бунзенових елемената, и пусти из секундарног, онда ће се појавитн доста јака секундарна струја која ће трајати врло кратко време. „Док је радила секундарна струја, ево шта се десило у елементу: кисеонпк ослобођен па положној плочи, пошто је једним делом пероксидисао исту плочу, одлазио је на чисту металну површину негативне оловне плоче и њу пероксидисао, а водоник са те негативне нлоче ишао је на положну нлочу н редуцирао је већ направљени пероксид. Док се то збивало, дотле је трајала и секундарна струја, јер чим су те хемијске радње у елементу нрестале , нестало је и струје. Дакле после овог првог покушаја и после искражњене секундарне струје имамо на негативној плочн слој пероксида олова а на положној слој чистог редуцираног олова. „Ако сад нонова пустимо првобитну струју из Бунзенових елемената у секундарни елеменат, десиће се нешто друго, јер илоче нису у оном стању у ком су биле први пут : на одречној је слој перокснда а на положној чисто олово. Кад се дакле под упливом струје вода опет почне распадати на кисеоник и водоник , онда ће се кисеоник ностајући на положној плочи одма много брже и боље јединити са чистом оловном површином него у ирвом случају, те ће тако и садањи слој пероксида бити дебљн него први пут. Водоник пак мало час је редуцирао онај танки слој оксида олова што је постао на ваздуху, а сад на својој негативној плочи наилази на извесан слој иерок94