Просветни гласник

КАРАКТЕРНК СЛ.ИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

751

НАРАКТЕРНЕ СЛИНЕ (по јк. јЗ. (наставак из 3. Друге године (216. пре Хр.) Римљави изабраше два нова консула, од којих је један био напрасит и непажљив човек (Варон). Хачибал ништа друго није желео него да се отпочне битка. И доиста неразмишљени Римљани учпнили су му наскоро по жељи. Како је војска била раздељена, Римљани нападоше на средину (центар) Ханибалове војске. Оредина картагенске војске узмицала је натраг, а оба краја (крила) ишла су напред. Мало по мало цела римска војска била је опкољена и тада се отпочела страшна битка. У тој битци погинуло је 50 000 Римљана, а међу њима и онај други консул (Павле Емилије) који је саветовао да се битка и не почиње. Осем тога погинуло је 80 сенатора и врло много племића (сваки племић и сенатор носио је на прсту по један прстен као знак) тако, да је Ханибал послао пуну мерицу прстења у Еартагену. Витка је била у пределу Апулији код места Еане. Еад се у Риму сазнало за то, овлада свуда велика жалост, јер није било куће, из које није погинуо отац или син или сродник. Изгледало је као да је Рим пропао; и доиста он би проиао само да је Ханибал добио помоћи из Еартагене. Ханибалова војска била се јако смањила у многим биткама, а у опљачканим пределима није могао добити хране. Он је био истрошен. Ррабљиви трговци у Еартагени бши су опет незадовољни, што он тражи још новаца и војника и не хтеше му ништа нослати. Римљани баш на против као слободни људи уздали су се у саме себе и остали су стални, спремајући се за борбу на ново. Еад је онај један консул (Варон) искуиио остатак војске, уредио је и са њом дошао у Рим, изагаао му је цео сенат на сусрет и благодарио му што није изгубио наду у снагу државе. Ханибалови војници нису, -се борили за своју земљу и за своју слободу, већ само за новац. Ханибал се трудио да се здружи са Оицилијанцима и Македонцима и да тако постане јачи. Један храбар

13 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ У РУБЕ-У)

v оееске) и мудар римски војсковођа, који ее звао Марцелијв (Римљани веле: „Фабије је наша заштита, Марцблије наш мач") победи Ханибала у више бојева и оте му Оицилију. Најтеже је било освојити главну варош тога острова, Сиракузу, јер се она држала помоћу вештачкнх справа једног ученог човека, који се звао Архимвд. Еао врло учен човек пронашао је он многе (механичке) справе, помоћу којих се могло са мало снаге дићи много терета. Он је направио машине, са којима се могло камење и } сијане кугле бацати на ненријатеље и њихове лађе. Чак се прича, да је он са великим огледалима са варошких зидова запаљивао непријатељске лађе. На послетку после двогодишње опсаде морала се варош предати. Римски војвода Марцелије био је заповедио, да Архимеда не убију. Али он још није био ни чуо да је варош заузета, већ је удубљен у мисли седео пред једном таблом посутом песком и по њој цртао кругове и друге Фигуре. Један римски, војник уђе унутра да тражи новаца. Архимед му викне страховито: „Не квари ми моје кругове." Војник, и не зна.јући ко је он, прободе га својим мачем. 4. На послетку решише Еартагенци да иошљу помоћи Ханибалу. Његов брат Хаздрубал пошао му је у помоћ са новом војском. Тек што је срећно прешао преко Пиринеја и Алпа, пресретоше га Римљани у горњој Италији и потукоше. Једнога јутра бацише Римљани у Ханибалов логор једну главу, то беше глава његовог брата. То уплаши тогајуначнога човека. „Сад видим судбину Еартагене", викну он. У Шпанији је један славан војвода, Сцииион, коме је било тек 24 године , обновио стару срећу Римљана. Он је освојио нову Еартагу, потукао картагенску војску, и својом благошћу, поштењем и вредноћом учинио те су га Шпанци заволели. По том емиели он један дрзак илан, да нападне и саму Еартагену у АФрици. Оа једном великом флотом