Просветни гласник

778

цравдављиве узрогсе. Отац није питао да дете задржи од школе толико време; ученик није тражио дозводу. Еазнити ученика што је послушао оца догало би се у сукоб с васпитним нравцем школе. Док се ово питање посматрало само са тога гледишта, што отац има право до извесне мере располагати са својим дететом, мислило се да ваља оправдати ове изостанке. Но када се томе уважљивом гледишту само проширио разлог тиме , што оцу бар за тада још није ни бранио нако извести дете из школе онако исто произвољно као што га је и дао у школу, онда се, доводећи ово у склад с оним прописима земаљских закона по којима се казне родитељи кад задржавају своју децу од часова иредавања у основној школи као и са законом о обавезном шестогодишњем школовању, — дошло до закључка: да се изостанци на овај начин учињени не оправдају, те да се не навикавају људи задржавати своју децу од школе, и то тим пре, штоје већ биао случајева где газда, који за новац држи ђака на храни и стану, задржава ученика од школе шиљући га по селу да куии вересију, па молећи да му се ослободе изостанци признаје у писмену на што га је употребио, у ком случају такође нису изостанци оправдани и ако их је било мање; да се норади на томе, како би се ирописала казна за родитеље и газде ђачких станова, који би ученике на овај начин задржавали од школе, и одредила власт која би ову казну вршила, јер ако је но закону о обавезној наста-ви дужан сваки дечак ићи шест година у школу основну, где се њихови родитељи казне када их задржавају од похођења школе, онда, се све то мора применити и па прва два разреда гимназије у које се нримају ученици не само из IV него још за сада и из III разреда основних школа, те нека и родитељи гимназијских ученика буду дужни одржати своју децу у школи док им се не наврши шест година школовања; да се константује да је овде у овом случају отац крив; и да се при срачуњавању изосганака овом ђаку II разреда узме у олакшицу што је морао послушав оца изостати толико време од школе. в). Не може се рећи да ученици не поклањају довољно нажње вештинама: цртању, краснопису и те-

лесном и војеном вежбању, које се за сада предају у овом заводу; али да би се тим нредметима, нарочито првим двома дала већа важност, савет је проФесорски, с обзиром на то, што је било доста књига за награђивање одличних и ирло добрих ученика из наука — одлучио : да се нохвалним листовима награде онч ученици који из трију поменутих вештина, за ову годину укуп узетих, имају врло добру или одличну оцену без обзира на њихов уснех из осталих предмета.То је ванреднп носао савета проФесорског у овој години. Г. 0 ученицима Почетком и течајем ове школске годме унисало се ученика и ученица у сва четири разреда ваљевске ниже ггмназије 138, а на свршетку године изашло на исните 123. (Види таблицу на страни 779.) Из друге врсте ностати прве овога општег нрегледа види се да је петнаесторо течајем године иступило из својих разреда. Онај из IV разреда отишао је у учитељску школу у Београд, онај из III разреда стао је код оца у трговину; од оних седморо што су из II разреда иступилч, један нродужава школу у Панчеву, један ступио у војску, један после уписа није ни дошао у школу те се о њему не &на ништа, један болује готово целе године, двојица отишла на занат, а једна ученица ношто је узета под своје остала је у кући својег поочима; од шесторо што су из I разреда иступили, један ученик и једна ученица остали су код својих кућа, два ученика отишла на занат а двојица продужавају школу у Ерагујевцу и Лесковцу због сеобе родитеља. Пета врста ирве постати осветљена је шестом постаћу. Оравњењем друге постати, где су општи резултати изведени само из обавезних предмета, са другом, где су ти резултати изведени без двојбе обавезних од необавезних добија се разлика између обавезне и целокупне насгаве. Према ономе што утицај казне, по закону, одређује в!адање, из четврте ностати виде се и казне уз владање. Из шесте иостати види се како ученици школу ноходе марљиво.