Просветни гласник

782

лици, бити узрок у ненавиЕшутооти ученика на нажњу при предавању, неразвијености њиховој па и у неспремноети за науку донетој из основне школе и куће своје, а не иоже се тврдити да тога узрока неће бити мало и у строгости наставника којом је преко године на лекцијама ценио одговоре ових малишана. На ову мисао лако се долази када се сравни резултат годишњих оцена са оценама испигшш, одакле се види да је од 52 ученика што су у I разреду изагали на испите, добило је њих 25 знатно боље оцене из ове науке на испиту, док само њих пет добијају лошију оцену на испиту него што су им годишњих оцена резултати. д) Тачуницу је предавао овај исти наставник у 1 разреду по рачуници М. Михаиловића изоетављајући из ње оно што наетавни програл не обухвата и шшрављају}-ч неке иогрешке но прамедбама реФерената ове књиге; у II разреду по првој евесци преведене Мочникове рачунице, а у III разреду неке делове из нрве а неке из друге свееке исте књиге. Писменим предавањима претходила су усмена рачунања. Домаћи задатни давати су недељно свагда у одређене дане, па по учињеним исправкама враћани су ученицима. Оем ових недељних задатака који су средом давати I и II разреду а суботом III разреду, задавати су још пиемени задатци у школи, месечно по један, где су одмах и поправљани. Предавања су свршена у III разреду почетком Априла, у II у половини Марта, а у I разреду почетком Маја. Од свршетка предавања до распуста за испите понављати еу тежи делови рачунице. Ништа није диктирано ни у једном разреду. е) Красноаис је предавао такође овај наставник и давао је ученицима да пишу по краснопиеним прегледаоницама за основне и ередње школе иенисавши на табли оно што ће сви писати; учио их седети, држати перо и наместити хартију при писању и поправљао им на чаеовима погрешке. У почетку су имали сви набавити прописе са прегледалицама и означеним правцима. У I разреду писали су сриским и латинским великим писменима изабране народне пословице из збирке В. Караџића; у II разреду писали су срнским, латинским и немачким писиенима такође одабране народне пословице и реченице из народних песама.

ж) 'Земљопис с Космографијом предаван је у оисегу наставнога нрограма, а ученици I и II разреда имали су дотичне књиге Еарићевог земљописа. III разред имао је Драгашевићев земљопис што Карићевог не бегае штампана до пред крај године за овај разред. Тако исто IV разред из истог узрока имао је Драгашевићев земљопис и Мишковићев математички и физички земљбпис. У допуну књиге у III разреду нисано је 4 — 5 табака из Клуновог земљопиеа о култури јевропских земаља и народа; ту су давати и картограФски задатци с више пута увећаним размерама. него што је на картама са којих су прегледали, те је тако израђена готово цела Јевропа (без скандинавског и данског полуострва) у шеет великих карата за физички земљонис. Међу овим радовима има их и тако ваљаних да задовољавају гледаоца. У допуну онога што програм намењује IV разреду диктирано је из Клунова земљописа и Дистервегове ШнппеккипДе 3—4 табака, где би се набавком једног планетаријума олакшало појимање односа вассленских тела. Ученици I разреда извођеви еу на околне брежуљке те им ноказивано шта је хоризонат, водопађа, водомеђа, хрид, сутјеска, превој, долина и појам о правој и односној висини нланина ит.д. Да нешто има подесних атласа земљопиених е написима срнским, јер су ученици I разреда невични читању страних писмена, могло би се лакше постићи што овај разред од ученика тражи. Карата којима се наставник при предавању ове науке служи има : Сидовљевих, Кипертових, за оро-хидрограФИЈу, Кинертових, Ханткеових и Дежарденових за нолитички земљоиис, али му у послу најбоље помаже Рајмеров рељефни глобус. Предавања довршена у сва четири разреда у последњој десетини Априла и у првој десетини Маја. Наставник није хитао да изађе што пре на крај него се, по свршетку појединих одсека, задржавао на истима према важноети њиховој; управо ее тако радило, да се на објашњавању и пропитивању правило више часова на свакој мањој целини, па се онда нолазило даље; тако је на свршетку предавања био проучен цео предмет, и потом су за оно часова до иепита чињени мали испити из целог предмета те се при опаженим нејаеним појимањима давало објашњење. з) Нсторија Срба подељена је на два настав-