Просветни гласник

извештаји школских

Од ових бил.о је на испиту 1 223 учеаика н 208 ученица — свега 1 431 ђак. Кад одбијемо редовпе од унисаних онда, добијамо разлику 44>, која јако удара у очи, јер износи скоро четвртину од упиане деце. Трећа је година како сам врдо пажљиво испитинао шта је узрок тако великом броју отпмдања ученика, па сам нашао — а: о се не варам — дајетоме главни узрок ово : родитељи и учитељи, или /.рукчије рећи : школа још није учинила што треба да учини, па сеоски становници, — као и по варошима сиромашмији - не увиђај) непосредне користи од школе те сматрпју давање деце у школу као п војника у војску — држећи да им се одузима радник из куће за извесно време. Истина ово се не може рећи за све школе, али се може рсћи \ опппе за сеоске. Кривица је до неких, дакле не свих већ до < них којисута1,п, за то што узму у школу децу уљудну иш слушну, на не радећи с њима као што ваља - створе од њих нераднике и шарлатане , надрикњиге или ум,;е мученике, а тиме створе и антипат ју сеоског света према школи и свему ономе што долази одозго — од власти. Ово је још за сада истина коју нико не може побити. А да је доиста овако , најбољп је доказ то — што се у добрих учитеља налазе скоро сви уписани учеаици на испиту, осим болесних, умрлих (где и тога буде) или осељених, дакле осим омих којпсу баш морали изостати — док на против у учитеља нерадника никад не мо.кете наћи на испиту све ученике, нећ их обпчно нема миого, и не може се ухватитп чист рачун куд је које дете п за што га мема на испиту. Ово је истина. Моје је чисто убеђење : кућа и њена срећа зависи иајвише од кућњег старешине, а школа м њена срећа највише од учитеља. Дакле главна Је кривица овој нојави до учитеља. Без прекора савести вељу да су нарочито данас — но што је стање учитељско сто на сто боље него што је пређе било учитсли криви веКини недаКа гиколских. На иснитивање ових (1431) ученика \трошено је за 34 дапа око 230 сахата, а то је преко 9 минута на једног ученика из свих предмета. У целом томе посду нисам ни за длаку оступио од даног ми унуства Вашег. Колико сам год више могао старао сам се сазнати нраво стање сваке школе. У колико сам то ностигао зиаће најбоље госнода учитељи у чпјим сам школама исните држао. Још нешто имам приметити у опште о предавању неких предмета. 1. Као што сам и прошле годиие рекао , вељу и сада: у неким школама и у оиима где је рад у опште добар — није у децс рашчишКен аојам измеЛу гласова и слова , између ствари и речи. Рекао бих

о основним школама 789

као да самп учитељи не знајуданаука о језику имд посла само са речима а не са стварима. Тако исто није у деце рашчиш&ен аојам између бројева и шифара („циФара"). Истина ово је мио потеже и постићи с децом, али се то ипак може мостићи уиоређ\јући слова са цифрама , а бројеве с гласовима показујући да је разлика у томе што слова има (у књижевном) у језнку 30, а јолико гласова, док шиФара има спега 10 (0, 1, 2, 3, 1, п, 6, 7, 8, 9) , а бројева безбројно много, али да се свч , колико их год човек замнслити може, могу означити са ових 10 шиФара комбинујући их како је кад иотребно поуобичајеном закону. г П.ознавапе света и домовине« не предаје се у свима школама како би требало — нарочито картографски део тога предмета. У лањском извеШтају рекао сам што држим да треба учинити за тај предмет. 3. Хришпанска наука не само што се не иредаје једиако у снима школама, него у опште узевша рђнво нредаје — изузевши неколнко одлнчних учитеља. Узрок је томе еезнање, а ово долази од нерада. Казаћу даље ед куда нерад долази. Предавање овога иредмета треба из оспова изменити. Нови ће програм без сумње одредити шта и колико од чега треба у ком разреду п];едавати. Како се распоредио да распоредно материјал који ће се се имати изучавати — ја мислим да ће најглавније бити да се поред свега осталог унесу у основну школу ириче Христове и његов живот, и то тако : да се кроз све разреде ззуче све лепше приче Христове и да се ученнци добро упознају са радњом Христовом и његовим јкивотом са свим оним што с тим у свезн стоји. Јер догод се овако као досада буде нредавала веронаука, дотле ће вазда битн промашена цељ, која се има ностићи предавањем веронауке. Без јепанђеља, прича христових и његова живота и радње, морални ће жнвот остати као и без веронауке. 4. Историја Срба , у опште узевши предаје се лоше — већином старински, но оној књижици за основпе школе! Истиш многима је учитељима и тешко друкчије предавати што се не умеју номоћи, јер не знају да се помогну и ако би хтели — али големи прекор заслужују опи учитељи који су учили у учитељској школи и нарочито се спремали за учнтеље. Већииа од ових не прате науке које су им нотребне а нарочито слабо се баве исторпјом, док су међу тим огрезли у несрећној политици, којом се готово искључиво баве на штету своју, школе и народа. Без сваког прекора савести могу рећи : сво зло од ког данас школа пати долази од учитељског носвећења нолитици. И ја не могу разумети како се човек може бавити политиком своје отаџбине а не