Просветни гласник

700

знати исторнју њсну ? Праве нолитике не може бити без заања историје. Дубоко човска мора заболети кад види да учитгљ предаје историју а не з 1 а је сам (!) и кад види да учитељ предаје иоввју нашу историју онако од прилике — ваљда ћс овако бити — по чувењу, као што би и сваки нрост човек могао, а ништа не чпта пз новије нашс историје ! Н. нр. нема у књижници ,кнежевине Србије" и није је никад ирочитао (!) нити има ког иругог дела за новију историју осим оие мале историјце паписане пре толико година за основне школе ! У кљижницама својим немају историјскнх дела, нити имајуиједну књигу наро/.них песама и других Вукових /1ела — својих сонствених такође немају ! За што их немају ? Немају за то што их пикад ни тражили иису. Министар не зна, а оиштина још мање. шта свега треба коме учитељу те да му то набави, а учитељ сам неће да тражи — и ко је крив ? Крив је учитељ — не да му иолитика и нолитички листови да тражи што му треба и да се бави са науком. Кад га занитате за што нема то II то, онда се ваздан мигољи , да се како извуче и да обори кривицу на онштину и мини< тра, а нсће вам признати нн по што даје сам крив ? Веонп чудно васпитање. Нска нико не иомисли да ја тиме хоћу да кажем то, да \читељи ве треба да се баве и политиком. Боже сачувај, већ ја на против мислим: да сваки човек треба да врши, поред личних домаћих, општинских л грађанске дужности, и да употребљује и своје грађанско право, али да га употребљује свесно н онда кад треба — кад то изгскује општа корист и интереси његове отаџбине, и кад та унотреба свог грађанског права не иде нп штету посла коме се ко посветио (окде односно школе) и на штету народа. Ја не нађох учитеља политичара да се свесно бави нолитиком и да свесно врши грађаиске дужности и унотребљује грађанско право. Ко мисли да ја грешпм, нека ми јавно докаже, па ако ми доиста докаже, ја ћу јавно иризнати своју погрешку. С тугом на срцу и са сажалењем поменућу ово: У већини основних школа ужичког округа нолитички мирис угушио је и угушује прави напредак школе и лепу слогу и љубав у народу. Несвесно и непоштено вођење нолитике завадило је брата с братом, оца са сином, комшију с комшијом, учитеља с народом ит.д. Овој су нојави највише криви учитељн и свештеници. Ово нико неће порећи кога се тиче истина. Н. пр. место што би учитељ састављао групе разних рачунских задатака да децу што боље развлје и научи рачуну, или место што би прибирао примере

биљака, минерала и неких животиња и иравио збирчице помоћу којих би лакше и теиељннје упознао децу с јестаствепицом, или место што би исписивао, сипематисао и ириправљао најлепше историјске моменте да лакше и боље упозна децу са важннјим појавама у историји свога народа, те да у деци ствара идеале и разиија в;!лине људске. илн место да нм прича лепе н поучн ■ нриче, или место да их научи којој леној 1уначкој пссми или место ла их научи калемитн лепе нитоме воћке ит.д. ит.д. — он граби ирочитати што више политичких листопа, агитовати за изборе посланика, протурати по народу оно што доноси штету и њсму и школи и народу, посмевати се своме политичкон иротивнику, пецкати га и задиркивгги, завађати политичке нротивнике иа ма и браћа била ит.д. ит.д. Ко може одобрити да је то свестан и поштен рад? Све ово долази већином од незнања и необавештености или краве обавештености. Пошли људи странпутицом па их мрзи вратити се на прави пут, како би нре дошли правој меги среће своје ! Незналице су махом јогунасте, па неће да при'знаду своје погрешке и ако су у луши убеђени да греше ! Ово неколико речи не рекох као какав политички партизан, већ цросто као човек кога се тиче школа, хсоја је најважнија чињеница у животу свих образованих народа па и нас Срба. Менн се чини: догод се историја нашега народа не буде из\чавала иошуно и најозбиљније кроз све разреде основних и средњих школа наших тако, да се она сасвим прекува и у крв прелије, дотле ћемо имати много и много надрикњига од којих ће патити и школа и народ. Ово се не односи на све учитеље, већ на оне који су таки, а на жалоствишеих јетаки у ужичком округу. Од рђавог изучавања историје, или управо од нсизучавања историје свога народа долази сво зло које надри-интелигенција доноси себи, школи и своме народу. Историја треба да развије врлину патријотизма, да створи у човеку Вдеал без ког је човек прави грабљивац и дивљак. А патријбта ће бити онда кад српски син буде говорио с онаким истим поносом о Танаску Рајићу с каким Грк говори о Л.еониди, кад буде говорио о Синђелићу с оним поносом с којим је Римљанин говорио о Муцију Сцеволи иг.д. 6. Септембра 1883.год. У Београду. Господина министра пунозахвални, Ј№иХАИ<ЛО јвУРОВИЋ, прОФесор учител>ске шкоде.*