Просветни гласник

792

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И

Овај број 9 - 81 нпје иишта друго до убрзаае теже и он мора увек да се узме у рачун кад се килограм узме као јединица снаге. Онај образац што добисио за иадање воде, каже нам да можемо један исти рад ироизвести и са много као и са мало воде. Ако имамо мало воде, оида опа ваља да пада са веће висине иа ће произвести исги рад као и много воде кад пада са мање висипе. Исто тако и рад, који производи електрична струја, остаје исти кад је и интензитет и иапон променљив; другим речима произвешћемо истп рад са струјом јачег интензитета а слабијег напона, као и обратно, са струјом већег напона а маљег пнтснзитета. Кад се механички рад произведен ма којим начином хоће да пронесе помоћу електричпе струје, онда вал.а разликовати ово двоје: 1) 'Грошење рада (пропзведеног било паром, било водопадом, било ватром и т. д.) и претиарање његово у електрицитет; и 2) Трошење елсктрицитета претварањем опет У радЗа први случај може трошење да буде двојако. и то: а) Трошење нскориено, а то је онај рад, који иде на то да савлада трење нојединих делова махппе, отнор ваздуха и т. д. једном речи све оно што се противи окретању махине. в) Трошење корисно, а то је онај рад којп заостане после савладаног отпора л који се сад окретањем махине претвара цео у електрнцитет. Некорисно трошење износи од прилике 10 до 12"/ с целог рада, а корисно ирема томе 88 до 90°/ о . То ће рећи, девет десетина утрошеног рада иретвори се у електрицитет, а једна десетина за нас нропада бескорисно. Корисно Јпотребљен рад за насје од највећеважпости, и он, као што знамо, изпоси Р Н.И г = ——- кил. мет. сек. У'о 1 Хоће ли он бити већи или мањи зависи пре снега од целокуиног рада утрошеног корисно и некорисно, а за тим и од конструкције саме машине- Јер у колико нека машина троши више некорисног рада, у толико мање остаје корисног и у толико сама машипа није добра. Тај корисни рад претвореп у електрицитет нрелази кроз спроводну жицу надруги крај, т. ј. па оно место куда ће се попово иретворити у механпчки рад и при том претварању имамо опет да водимо рачуна о двојаком трошењу рада у виду електрнчне струје. а') Трошење некорисно, које иде на то да савлада отпор V жици док сама струја пролази кроз њу, ла

тим на савлађивање трен>а у овој новратној машини, па савлађивање отпора ваздуха њеиим окретањем ит.д. в') Трошење корисно, из кога добијамо тонлоту, светлост, електро-хемијску или електромеханичку радњу и т. д. Ето то је повраћен рад, који језанас најважнији и који преостане носле савлађивања свију врста трења и отпора, било на махинама било у самом нролазу струје кроз снроводну жицу. Електрицитет који ће се у тај корисно повраћени рад (Р'ј претворити бпће неиог другог нанона [Н'ј и ако се представи Формулом биће р, & И р= ж 1с Хоће ли овај повраћени рад бити већи пли мањи према утрошеном раду, зависи наравно најире од велнчине тог утрошеног рада на првој станицп, за тим нарочито од даљине између обеју станица и још од природе и потпуности самих махина. Но најглавнија је овде даљина, јер што сгруја па дужем путу пролази кроз снроводну жицу, тим ће имати већн отпор да савлађује, а то наравно на штету опог корисно повраћеиог рада. Од тога зависп хоће ли и процепат корисно новраћеног рада бити већи илимањи. У среди у руку може се узетн да тај иовраћепи рад износи 50"/,,, негде више а негде и мање. Колика је кориснист од оваког преношења сиаге види се из овог односа: корисно аовраКен рад ^ орисност . целокуиаи утрошен рад 1 Ако утрошимо свега рада 100 парних коња, а повратимо корисно само .0, онда 70 корисност = ^Ј00~ ~ 7/10 ~ 7 ° ( ' / ' 0 У обичним нндустријскнм радњама нма врло много нредузећа, код којих би ваљало рад пренети с једпог места на друго; но то су обично врло мале даљине: неколико десетина метара а врло ретко изнесу више километара. За, тако мале даљине електрицитетом се може сваки рад без икаквог премишљања и исиитивања његоне корисности пренети, јер се некорисно троши врло мало рада. Ако би хтели до иренесемо рад још даље, опда се увећава некориснн потрошак рада а смањује корисно повраћепи рад. Али има више случајева код којих и кад добијемо само 30 па и 20°/ о кориспости. да онет можемо нреносити снагу на даљине а то је онда случај, кад имамо снаге бесплатпо, па је в;\ља само иренет .1 на друго згодније место и утрошити. Таква бесплатна снага јесу велики водонади; код њих пеирестано нада грдна количина воде са огром-