Просветни гласник

793

иом снагом, која све једнако за нас иропада. Водопади су често на незгодпим местима, здраво удаљени од главних вароши и друмова те се тако ништа не може корисно радити иоред њнх Јер до сад нисмо могли никако пренети њихову снагу на друго место, пего би је могли утрошити само онде где и постаје. Сад то питање изгледа другојаче. Ми можемо поред водопада намесгити више динамо-машина које ће водонад својом падном снагом окретати и производити електрицитет у њима. Тај електридитет ко.ји постаје на самој обали водопада, можемо пренети куд хоћемо кроз спроводпу жиду и тамо га вратити опет у рад ма које врсте. У оваком случају ма колико мало добили корисног рада, он је опет добијен, неплаћен, изузев само трошак за материјал. У Северној Америди тече чувена река Нијагара, на којој су врло велики водопади. Ту пада вода са толиком снагом да би могла дати покретну снагу од више од два милијуна парних коња и та снпга и дан данас пропада, јер се ни па што не употребљује. Сад су Америкапци дошли на ту мисао да тшд водопада Нијагаринлх наместе динамоелектричне махине, које ће снагу водопада претварати у електрицитет па да тај електрицнтет сироведу у све веће вароши Америчке (Монреал, Бостон, Њу Јорк, Филаделфију) и да га тамо употребе дању на најразличнпје послове а ноћу на осветљење. Динамо-машине и спроводна лсица коштала би до 1,000.000 Фраиака, што по 5% интереса чини 50.000 Франака. Међу тим одводопада би се добило преко 20 милијуна у снази. Шта је 50.00Ј спрам 20,000.000? У Алпима има врло много стрмих нотока, који ненрестано са грдном снагом падају без икакве нарочите користи. И њихову снагу хоће да иретворе у електрицитет, па да је одведу у околне вароши, да им ради најразличније послове. Ни водопад наРајпи не мисле више да оставе, да и даље онако без користи пада. На обалама морским услед свакодиевних прилива и одлива ностају јаки таласи, који са грдном снагом ударају о обале морске. Ни ту спагу неће више да пусте да нропада. Најзад вели један Франнуски Физичар , ми идемо у грдче дубине у земл.у те копамо угаљ на га са тешком муком износимо на површину. Зар не би било боље и ирактичније да га сагоримо одмах још доле у мајдану, на његовом лежишту, па да од њега добијену топлоту претворимо у електрицитет , који можемо без по муке да спроведемо кроз телеграФске ј жице онде где нам треба па да не износимо угаљ ј напоље и да га тамо горимо ?

Ми имамо млипова које окреће пара, а такође их имамо које окреће вода у потоку или у реци па и ветар. Као год што нам вода и ветар окреће млинарски жрвањ, исто тако она може окретати и динамо-машине те нроизводити електрицитет, којим носле можемо да располажемо како хоћемо : дању на поједине радње а ноћу па осветљење. За Париз се већ прави нројект да река Сена даје електрицитет за осветљење те огромне вароши.... Из овога се у неколико види каква .јекорист од преношења радне снаге помоћу електрицитета. Ових неколико нримера само ноказују у главноме, шта се све може корисно употребити што је-до сад иропадало, а нема сумње да ће таких примена бити све више и више. Има још један начин, којим .се може електрици■гет препосити а то је помоћу секундарних елемената Плантеових. Ми смо видели да се у тим елементима може нагомилати електрицитет па потрошити кад и куда затреба. И тако можемо електрични извор, де памоелектричну машину, везати са таквим једним елементом на га напунити електрицитетом и елеменат са готовим електрицитетом однети сасвим на друго место и тамо га потрошити или одмах илн кад се хоће. Француз Фремон у ■•Сћготдие 1пс1их1г1е11е " вели „да ће доћи време, кад ће нам продавци електрицитета доносити свако јутро тако шпуњене елементе пред кућу, као што пам сад доиосе млекари млеко. Онда ћемо сваки ручпи рад заченити електрицитетом, који ћемо готов нагомилан у секундарннм елементима куповати у чаршији као данас угљен," 3. Електрицитет и магнетизам или електромагнетизам Од ночетка овога века два открића учинила су пајвише да се наука о електрицнтету зпатно унапреди : 1800. године пронађенје галванизам, а 1820. електромагпетизам , о коме ћемо сад рећи још коју поред онога пгго је до сад о томе речено. Године 1820. копенхагепски проФесор случајно опази да кмд се бакарна жица , кроз коју нролази галванска струја, принесе магнетској игли, оваскреће пз свог ноложаја. То је био први знак да на магнетизам у магнетској нгли упливише електрична струја, те је игла за то скренула. Наиред смо споменули како скретање игле зависн од иравца струје, а и од ноложаја спроводне жице спрам ње. Амаер који се пајнише бавио том ствари, поставио је овај закон: Ако замислимо да у жици којом струја аролази лсжи човек и то у оном аравцу у ком_ струја идс, 100