Просветни гласник

794

електрицитет и е.егова примена

па ако му је лице окренуто игли, онда Ке северни иол игле екренути у лево. Бусола са којом је Ерстед чинио своје опите била је изложена у Данском одељењу као п поирсје Ерстедово. То откриће Ерстедово било је прочитано у Француској академији наука у којој је био и Ампер. За сво време читааа, Ампер пије лравио никаквих примедаба, еего је само слушао ; идуће седнице већ је изнео неколико своји* опита те нрсте. У то доба кад је Ампер највећма био развио сиој рад, Араго је био на.јмлађи члан Француске академије и њега су опити и открића Амаерови јако интересовали ма, да је био апроном. Радећи и сам као Ампер дознаде да се мекано гвожђе може намагветисати, кад око њега пролази струја; то јебио нрви електромагнет. Њега није било у изложби. Одмах носле тог нрвог открвћа Араговог, настављена су испитивања магпетисања номоћу електричне струје и откривено више закона који постоје у том раду. Сж главнијим законима ми смо се упознали говорећи код индукционог електрицвтета о електромагнегпма. То је било дејство струје на магнетизам, а сад у неколико речи да видимо како дејствује магнетизам на електричну струју. Кад се нарче намагнетисапог гвожђа иги челика приближи каквој бакарној жици, онда се одмах у жици појави струја тако звана магнето-индукциона струја. Ако магнет остане на оном месту где смо га приближили, онда струје више нема у жици: но ако га одмакнемо од жице, онда ће се у жици опет јавити, н то као и први пут за врло кратко време. Ако дакле хоћемо да струја непрестано струји кроз жицу, ваља тај магпет веома брзо приближавати и удаљавати од жице тако да између нестајања једпе струје и почетка друге прође бесконачно мало време. Како је то могуће, видели смо напред говорећи о електродинамичким машинама. Није све једно, да ли ћемо јачи или слабији магнет ириближити и удалити од жнце, нити да ли ћемо на то употребити нерманентан магнетили електромагнет. Како у ком случају, добићемо струју јачу или слабију, а како ће кад то бити, ми смо вндели говорећи о индукционом електрицитету путем магнета. Дакле, сад видимо да пзмеђу магиетизма и електрицитета иостоји потпуна узајампост, јер кад имамо магнет, можемо .лобити и струју, а кад имамо струју, лако нам је магнетисати сваки метал који се може у опште намагнетисати. 4. Влектрицитет и топлота Већ из досадањег могли смо у неколико увидети како постоји узајамна веза међу појединим појавама

природним. Ми ћемо сад наставити испитивање те узајамвости, нарочито између електрицитета и осталих физичких нојава, како би могли уви.ути да је електрицитет једна општа појава и спага, јер се рађп пз свију других и јер се она може иретварати у све друге На реду је сад да се упознамо каква узајамност I осгоји између електрицитета и топлоте, т. ј. да видимо како се електрицитетом може створити тоилота и обратно топлотом електрицитет. Кад електрична струја пролази кроз спроводну жицу, опа ће је некад више некад мање з агрејати. Ако је струја слаба, опда се та топлота неће ни оназити. Но ако узмемо све јач у ијачу струју на је пронустимо кроз ма какву спроводну жицу, оиаћебити све топлија и топлија док се најзад, ако је струја врло јака не усија и то најпре црвело иа најзад и бело. Овде вндимо да електрицитетом можемо загревати поједина тела, кроз која га иронуштамо и то тим више што је струја јача. Другојаче ће се понашати загревање неког тела кад се мења његова величина. Узмимо за нример спроводну бакарну жмцу, и то најнре једне извесне дужине, рецнмо од једног метра. Кад пропустимо кроз њу струју н^ке нзвесне јачине, жнца ће се загрејати до извеспог степена. Но ако у место ње узмемо другу жицу опет од бакра и исте дужине, али дебљу, онда ће се н ова жица загрејати али слабије но прва и све слабије што је жипа дебља ири једној истој дужини. Тако исто ће се нонашати ступањ загревања кад узмемо жице једних истих дебљина, али разних дужина, дакле час краћу а час дужу. Кад струја ^остаје иста, онда ће се краћа жица јаче загреЈати но дужа и што је жица дужа тим све слабије и слабије. Топлота коју развија електрицитет много је јача од топлоте коју добијамо обичнпм путем. Елекрична топлота се с тога у последње време јако уиотребљава за топљене разних тешко топљивих тела п Браћа Сименси из Л.ондона топили су на изложби за врло кратко време разне метале. Кад раскинемо спроводну жицу, онда ће на раскииутом месту с једног краја жице на други одскакати едектрпчна варпица, која је такође топла. Ако се на пут којим варница одскаче мете етар, оиа ће га запалити. Исто тако, варница може уналити и алкохол, разне смоле и друга лако заиаљива тела. Међу тим не треба мислити да се тешко запаљива тела не могу упалнти ; могу и оиа, само ако је довољно јака варпица, т. ј. ако је довољно јака струја која даје варницу. Кад на раскипутим местима жице метемо два комада угљена , онда ће варница одскакати с једног