Просветни гласник

ЕАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

угљена на други и биће много сјајнија. Такав низ варница који постаје између два угљена, зове се волтина дуга и она је најјачи топлотни извор који смо ми могли до сад добити вештачким путем. Ако у водтину дугу унесемо ма какво топљиво и испарљиво тело, оно ће или одмах или после неког времена испарити , то зависи од Јачипе струје која је дала дугу, а и од испарљивости самога тела. Депре је са батеријом од 600 елемената раетонио 250 грама платине за неколико минута. Но најважнији опнти са електрачном топлотом чинио је Депре са дијамантом и угљеном , тежећи да на тој веома високој топлоти претвори угљен у дијаманат , и то тако да најпре растопи угљеи, па да из аега онда кристалише дијаманат, пошто се зна да дијаманат није ништа друго до кристалисан угљен. За овај покушај Депре је иаправио нарочату Фуруну и у њу метуо разне врсте угљена и пропустио струју да их растопи. Угљен се растоиио и нахватао на дуваре суда као кора од дрног стаклета. Тим је путем Депре дознао , да дијаманат не постаје кристалисањем из растоиа , него на неки други начин. Но како се дијаманат па ни друга врста угљена не раствара ни у каквој течности , то се дијаманат не може добити ни пз раствора. Тако је била природа дијаманта сакривена за човека и он га није могао вештачким путем направити. Што није Депре постигао растопом, он је нокушао да постигне на други начин. Узео је једну цев стаклену и у њу снровео оба краја електроде , у место положне електроде узео је комад шећерног угљена а у место одречне платинску жицу врло танку и пустио струју да у варницама одскаче са угљена на платину То је трајало више од месец дана , после ког времена платинска жица била је покривена једним веома танким црним слојем. Тај слој посматран кроз микроскоп показивао је да је састављен из ситних крисгалића који су по облику наличили на дијаманат. Кад је састругао тај сдој с платине и сасуо нрашак у зејтин, оп је њиме мога да глади рубин а рубин је могуће гладити само дијамантом. Даклетај

795

танки слој био је састављен из све самих кристалића дијаманата. Године 1865. Тајндл је испитивао моћ зрачења волтине дуге која ностаје између два угљена и сравнио ју је са зрачењем сунчевим. Топлотне особине сунчевог спектра испитао је први пут Ђиљем Хершел 1800. године, дознавши да љубичасти зраци показују најмање топлотног дејства и да топлота појединих спектралних боја расте што се ближе иде црвеној боји па у њој достигну највећу вредност у целом снектру. Кад се термометар намести и даље иза црвене боје, онда термометар показује још веће топлотно дејство што значн да и иза црвених зракова има других зракова који не могу дејствовати на наше око својом светлошћу, јер не светле, али у толико више имају у себи топлоте. На извесној даљини иза црвене бо.је достигне термометар највиши стунањ па онда почне да опада, док најзад сасвим не покалге обичну температуру ваздуха. Овако исто је и Тајндл испитивао топлотну моћ електричног спектра. И он је као и сунчев ноказао да иза црвене боје има топлотних зракова, само што они ноказују већи ступањ тонлоте но сунчеви. На тај начин изгледало би да су зраци електричне волтине дуге топлији од сунчевих што у ствари није. Јер ако се спектар волтине дуге пропусти кроз слој воде, онда ће он показивати исто топлотно дејство као и сунчев, што значи да сунчеви зраци за то изгледају хладнији од електричних, што пролазе кроз известан слој водене паре које има у ваздуху , и у том пролажењу губе од своје топлоте. То су у главноме топлотна дејства која показује електричпа струја, па јављала се она у нролажењу кроз спроводиу жицу, или у волтиној дузи. Сад би нам остало још да видимо како се топлотом добија електрицитет. Али говорећи о термо-електрицитету, чини нам се да смо ту ствар довољно изложили, те с тога пије нужно да је и на овом месту нонављамо. (СВРШИЋЕ СЕ)

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

(ПО р.. јЗ. рРУБЕ-У)

4. Јулије Цезар и Помиеј »Велики« Римски народ еве је више и вшпе падао у погрешке и све је више бивало раздора, да је најпоеле сваки бољи грађанин само то желео, да се

опет нађе који човек, којибибиоу стању да унвшти несреће и безакоња и да поврати ред и мир. Тада се доиста јави један човек, који је заелуживао да једиаи поглавар рииске државе. То је био 100*