Просветни гласник

796

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

Јулије Цезар. У својој шеснаестој години изгубио је Јудије свога ода, који је био претор у Македонији. Али његова мати Аврелија, која је била честита жена, набавила је Јулију најснособније учитеље, који су га учили и васпитали. Нарочито је он научио од њих, како се треба понашати према другим људима, те је с тога доцније био сваком мио. Осем тога учио је беседништво, и тако је спадао међу најбоље беседнике у Риму. На скоро је Дезар показао, да је његова воља тако чврста, да се не да лако превити. Он се ожени ћерком једнога Римљанина, који је био противник тада најсилнијем племићском консулу Сули. Цезар доби заповест да се одвоји од ње, али он нехте то учинити, већ побеже из Рима. На велику радост народа изнесе слику свога ујака Марија, плебејског консула, који се са Оулом крвио. Оула га је хтео зато ногубити, али на велику молбу многих пријатеља и весталина пусти га са речима; „ Ја га пуштам; али он ће упронастити много патриција, јер у њему има много Марија". Напротив, Помпеј се покорио вољи деснота и отпустио своју жену. Дезар је био лепог и витког стаса а имао је црне ватрене очи. Доцније је мало омршавио, био је блед и мало ћелав. И ако се често жалио да је слаб, опет је могао издржати многе невоље и био је добар борац, јахач и пливач. Прву војничку вештину и кураж ноказао је он још за време прогонства у Азији. После Оулине смрти врати се г ;он у Рим, али ту не остаде дуго, већ оде на острво 1 Ј одос, да код једног ученог човека (Мола) учи вештину беседњиштва. Уз пут прееретоше га на мору морски разбојници (гусари), и пошто су видели да је он врло одличан и богат човек, захтевали су од њега око 20 таланата (24.000 талира) откупа. „Шта!" викну Цезар, „за једног човека као што сам ја, не тражите ви више ? Ви ћете добити 50 таланата" (око 60.000 талнра). Он посла свога пратиоца да му новце донеее, и морао је шест недеља чекати у ропству. За то време он се умео разбојницима тако допасти, да су га сви ноштовали, и да он није изгледао као роб, већ као господар њихов. Кад је он хтео да спава, заповедао им је да буду мирни. По некад им је читао песме и стихове, тсоје је сам иисао, и кад га они

нису хтели хвалити, онда им је нретио, да они неће више по мору крсгарити, чим се он ослободи. На послетку донеше његови људи 50 таланата откупа. И доисга чим се Цезар ослободио, наоружа људе на једној јакој лађи, нападе разбојнике, оте им лађу и поврати свој новац, а њих протера на обалу Мале Азије. 2. Пошто се Цезар вра.тио опет у Рим, живео је ту више година као беепослен човек. Он се одевао лепо, мазао се мирисима, живео је радо у друштву, и својим лепим нонашањем задобио је љубав свију грађана. У то време Помпеј је одржавао знатне победе над непријатељима, али се чинило да се Цезар ништа о томе не брине, нити мари за ратном славом. Тек доцније доби он службу у области Лузитанији, а то је данашња Португалија. Он се возио обично у једним колима, а пратила су га два писара, којима је он у исто време диктирао што је имао. Ове свађе и неправде у области решавао је он тако вешто и тако ираведно, да су све нортугалске вароши с њим задовољне биле. У Гадесу, (садашњем Еадиксу), уђе он у једну цркву, која је била украшена са сликама сла-вних јунака. Од евију слика најпре му падоше очи на слику Александра Великог и сузе му потекоше из очију. „У мојим годинама 'ова,ј је освојио био цео свет, а ја нисам још ништа учинио", рече Цезар својим пратиоцима. Кад се онет у Рим повратио, намисли да се још више опријатељи са Помпејом, који је тада био најомиљенији јунак у Риму, и ожени се његовом сестром, само да би постао што чувепији човек. Одмах по том поклони он сиротном народу големе суме новаца. Он купи 640 бораца за театор, само да Римљани уживају. Ови борци били су са сребрним оружјем. Оно што је Цезар желео, постигао је. Помпеј, који је мислио да је први човек у Риму, добио је еада једног силног противника. Цезар је био готово љубимац народни. Он се усуди да се код народа препоручи, да га бирају за првосвештеника (који су код Римљана били обични људи, а не попови или калућери) а у то време бирати су за то звање најзаслужнији и најдоетојнији саветници. Његова мати испратила га је тога дана, кад је био избор, до врата