Просветни гласник

V

РАСПИСИ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И Ц.РКВЕНИХ ПОСЛОВА

и аоаутнине један динар и 68 дин. пара на дан и два динара и педесет и две пар дин. на сахат. 2. Ова дневница и попутнина издаваће се из оног кредита који је буџетом одређен на плате учитељске. В. Рачуни о овој накнади, т. ј. о данима и часовима нутовања имају бити тачни и оверени надлежним 'лластима, исто опако као што се оверавају и за зва'лчзике који по службеним пословима путују. Према томе ће се начелство то у напредак у овом погледу управл>ати. ПБр. 9855. 26. Септембра 1883. г. Београд. Заступник министра просвете и црквених послова, министар правде, ј 3 . Ј 1 антЕх Л ић, с. р.

II Свима начелствима и управи вароши Београда и Мајдан-Пека Расиисом министра просвете и црквених послова од 16. Септембра пр. год. ПБр. 7090 препоручено је да се у основним школама употребљују само они проииси који су, на основу закона о монополу државне штампарије, израђени за потребу основних школа. Као што се по себи разуме , увођењем тих про писа ишло се, поред осталога, и на то да се по свима основним школама настава писаља удеси тако да буде једнообразна и систематична. Из прегледаоница, које су до сад наштампане и у саобраћај већ пуштене, види се јасно како настава писања почиње цртама, па поступно иде појединим малим словима и писању речи које се састоје из већ научених слова и долази до писања великих слова и речи које се истима почињу. На тај начин ученици имају се веџбати у писању по тим прегледаоницама и писати само оно што је на њима за углед стављено па бнло да су то цртице, или слова или речи. Међу тим, као што се до сад могло приметити, многи наставпици основних школа, а нарочито они у старијим разредима, не пазе ни ва тај ред ни на садржину прегледаоница, већ, произвољно , задају ученицима да. преписују из разних школских књига разне чланке у прегледаонице, ма да то нема никакве везе с оним редом писања који је у прописима, т ј. тим прегледаоницама. Да би се постигао успех у ппсању онако као што изискује потреба основне школе , нашао сам за потребно прописати за сад ово шго иде:

1. Учитељи основних школа служиће се у шко: лама нри цисању само проиисима којц су до сад изиш1и из дрнсавне штампарије и цридржавати реда којим су ирописи обележени и оних угледних ста вова који су у почетку на свакој страни прописа изложени. 2. Учитељи првог разреда имају настојавати да њихови ученици пишу по прописима коЈИма се отпочиње настава писања све донде докле се добро не упуте у лепом исписивању оних црта и слоиа која су обележена на појединим странама. Према томе, једна и иста свеска прописа има се понављати иеколико пуга преко године приликом изучавања писања, и наставникће наређивати да деца кунују старију свеску тек онда ношто иапоредо с Букваром и наставом писања, дођу до нових слова и пошто се довољно извеџбају у исписивању претходних црта и писмена. 3. Учитељи средњих разреда (другог и трећег) имају се ири писању држати истога реда, наређујући да деца раде неко време на прописима бр. 1, па онда на нрописима бр. 2., 3. итд. с том разликом , што се неће сувише дуго задржавати код прописа нижих већ код прописа већих бројева (старијих свезака). 4. И учитељи најстаријих разреда (четвртог и петог) имаће у почетку школске године прећи редом све свеске ирегледаоница, ради бољег утврђења у лепом писању, а у течају године наређиваће да ученици кунују само оне свеске прописа на којима се налазе угледи које они још нису довољно научили. Ово све што се у овој тачци наређује чини се у цељи изучавања лепог писања, а по себи се разуме, да се учитељи старијих разреда , кад имају да веџбају ученике у изради иисмених састава , могу служити и другом, шнартаном или нешпартаном, хартијом на којој ће њихови ученици исписпвати оно што им се буде задало. 5. Сваког дана имају ученици свију разреда, осим првог, исписати по једну или по две стране прописа из свеске која им је на реду. Кад се испише читава једна свеска, онда ће је учитељи узети од деце, чуватицеле године, за годишњи испит и поиазати, школском надзорнику, а после тога вратити деци. — Учитељи првог разреда отпочеће веџбати децу писању проаиса онда кад томе буде време према „Упутству за предавање Буквара", адокле деца ие дођудописања пером и мастилом имају их веџбати писању на каменим таблицама. И ученици првог разреда писаће, у своје време, сваки дан по једну или ио две стране прописа, а са исиисаним свескама поступиће учитељ исге онако како се наређује и за остале разреде.